Tekst je objavljen na sajtu Nova.rs 22.4.2023. godine
Promaklo mi je, jer u to vreme nisam bio u Srbiji, da je krajem prošle godine godišnja nagrada Udruženja novinara Srbije za karikaturu i satiru zasluženo pripala mom prijatelju Ninusu Nestoroviću, zadnja pošta Novi Sad.
Ova nagrada za novinarsko stvaralaštvo nosi ime srpskog pesnika, pisca, filozofa, poliglote i političara Laze Kostića (1841-1910), a dodeljuje se u “kategorijama” vest i izveštaj, reportaža, fotografija i televizijski snimak, kao i karikatura i novinarska satira.
Za prve dve odrednice opravdanje su čuvenih 19 Kostićevih izveštaja o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage Mašin, telegrafski poslatih u toj dramatičnoj noći 11. juna 1903. godine tada vodećem francuskom dnevniku “Figaro”, koji po kvalitetu pisanja i brzini izveštavanja mogu da posluže kao uzor i današnjim kolegama. Tim pre što su tih dana “objektivne novine” po Beogradu osvanjivale sa naslovima tipa “Mirni demonstranti ubili kralja Aleksandra i onu njegovu kurvu”.
Bez obzira što je novinska fotografija u to vreme još bila nepoznata u Srbiji (prva je objavljena u nedeljniku “Nedelja”, ilustrovanim novinama za zabavu i poduku, tek 1907. godine), o televiziji i da ne govorimo, zaista je opravdano što i nagrada za fotografe i televizijske poslenike nosi Kostićevo ime. Isti posao, isti problemi, ista muka, samo su sredstva izražavanja bitno drukčija… U tom smislu je realno očekivati da će se uskoro kao posebna kategorija javiti i novinarstvo po društvenim mrežama…
Nasuprot tome, nagrada za karikaturu i satiru se u znatno manjoj meri temelji na stvaralaštvu i zaostavštini velikog pesnika, koji je po vremenu u kojem je živeo i stvarao romantičar, ali je mnogim svojim ostvarenjima preteča modernizma 20. veka. Mnogo više je reč o njegovoj ličnosti i nemirnoj prirodi.
“Bio je ponosan, samouveren, oštrog uma, prkosan i otvoren. Stalno je odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Živeo je kao primer bizarnog, ekscentričnog, razbarušenog romantičara koji u svemu što je radio bio drugačiji od drugih, izdvojen, originalan. Često je žestio svoje savremenike svojim ponašanjem i izgledom, svestan svog pesničkog genija i siromaštva duha sveta koji ga okružuje”, prepisujem iz jednog gimnazijskog udžbenika.
Ovakav opis, nadam se da se on zbog toga neće naljutiti, baš pristaje aktuelnom laueratu nagrade za karikaturu i satiru Ninusu Nestoroviću. To je na sebi svojstven način potvrdio i u razgovoru sa Milicom Stojanović, koji je ovih dana objavljen na sajtu Udruženja novinara Srbije.
Koleginica je prvo podsetila na njegov poznati aforizam “pre smo ćutali zato što smo morali, a sad slobodno možemo da ćutimo”, a potom upitala: “Zašto sad ne možemo slobodno da pričamo?
Nestorović je odgovorio: “Imamo potrebu da stalno neko donosi odluke u naše ime. Plašimo se odgovornosti. Plašimo se posledica koje će prouzrokovati naša ‘hrabrost’ da kažemo šta mislimo. Plašimo se reakcije vlasti i moćnika. Plašimo se za svoju budućnost i budućnost naše dece. Zato ćutimo. Zato što smo nekad kukavice i ne smemo život da preuzmemo u svoje ruke.”
Kostićevski stil i razbarušenost duha još više je ispoljen u odgovoru na pitanje: Koliko je moguće da sitna dnevna aktuelnost iznedri ideju za aforizam?
A Nestorović kaže: “Te ‘sitne dnevne aktuelnosti’ već više od trideset godina ispisuju stranice istorije našeg moralnog i duhovnog propadanja. Uništavanje svih stubova našeg društva putem tih istih ‘sitnih dnevnih aktuelnosti’ dovelo je do toga da ‘novinari’, pevačice, kriminalci, prostitutke i političari iznedre na površinu neku novu ‘intelektualnu elitu’ koja ovu zemlju iz dana u dan sve više gura u propast.”
Zato je važno, kako je istakao i Ninus Nestorović, da aforizmi dopru ne toliko do publike, koliko do mozga ljudi koji ih čitaju ili slušaju. “Estradni aforizmi” koji se čitaju na javnim nastupima ne spadaju u te aforizme koji treba da dopru do nečijeg mozga. Oni izazivaju smeh kod slušalaca. I to je njihova jedina uloga…
“Ozbiljnije štivo, neestradne aforizme, potražite u knjigama naših vrhunskih satiričara. Ponekad ih možete pročitati i u štampanim medijima. Nažalost, sve ređe. I tamo je estrada pobedila”, konstatovao je Nestorović.
Nisam bio lenj, pa sam u sjajnoj knjizi “Bože, uprosti nam” (“Prometej”, Novi Sad, 2020.) potražio nekoliko njegovih aforizama, koji kazuju nešto i o profesiji koja ga je nagradila:
“Novinarima u Srbiji zabranjeno je da kleče pred vlašću. To mogu samo urednici!”
“Ja na TV-u gledam Dnevnik, a žena serije i filmove. Svako na svoj način pobegne od stvarnosti.”
“Sad sve sme da se kaže, pa ti kaži ako smeš!”
Ninus.Nestorović 