Intervju sa Ninusom Nestorovićem – Dnevne novine DAN

Ako nam Bog uprosti, rjeđe ćemo ga moliti da nam oprosti

Poznati aforističar Ninus Nestorović nedavno je objavio knjigu „Bože, uprosti nam”, koja je, slobodno možemo reći, „podigla region na noge”. O svojoj novoj knjizi, literaturi, satiri, ali i mnogim drugim temama, Nestorović govori za „Dan”.

DAN: Nedavno je objavljena Vaša nova knjiga „Bože, uprosti nam”, koja je za kratko vrijeme skrenula pažnju javnosti. Šta i koliko sve Bog treba da nam uprosti?

Ninus: „Bože, uprosti nam”. Ovo je zaista čudno obraćanje Bogu. Obično ga molimo da nam oprosti ili da nam pomogne, kad nešto loše uradimo ili to „nešto” uopšte ne znamo da uradimo. Ja sam došao do zaključka, da bi bilo najbolje, da sve što nam nije jasno i što ne možemo da shvatimo, Bog nam sve to lijepo UPROSTI, pa ćemo ga poslije toga mnogo rjeđe moliti da nam pomaže ili da nam prašta. Tako bi i za nas i za njega bilo najbolje!

DAN: Koliko se ova Vaša knjiga razlikuje od prethodnih?

Ninus: Zrelost dolazi sa godinama… Valjda su svi oni gradovi, u kojima sam živio, Smederevska Palanka, Mladenovac, Novi Sad, Tuzla, Prijepolje, Beograd, Paraćin i Bačko Petrovo Selo (kažu, odakle ti je žena, odatle si i ti) doprinijeli da sazrim kao pisac i da moji aforizmi budu životniji, realniji i da su bliski i razumljivi, kako profesoru fakulteta, tako i svakom običnom, radnom čovjeku na ovim našim prostorima. Iskreno mislim da je ova moja knjiga zrelija od prethodnih. I što je još važinije, životnija je i bliža narodu!

DAN: Kakav mora biti jezik aforističara?

Ninus: Da bi pisao vrhunske aforizme, nije dovoljno samo da imaš „oštar” jezik. Neophodno je da posjeduješ i književno ludilo. Da stalno pomjeraš granice hrabrosti, sadržaja i forme.

DAN: Omiljeni aforizam?

Ninus: „Da moram danas ponovo da izaberem zanimanje, prije bih bio vođa bande, nego profesor fakulteta. Ne zbog para, nego zbog ugleda.”

DAN: Na koji način uspijevate pronaći inspiraciju za vrstu stvaralaštva kojom se bavite? Jesmo li plodno tle za to?

Ninus: Inspiraciju za pisanje aforizama ne moram da tražim. Ona traži mene. Ima je svuda. Važno je izabrati samo prave teme. Pucati isključivo bojevom satiričnom municijom, a ne ćorcima, ciljati u glavu, a ne u noge… Biti precizan. I rezultat neće izostati.

DAN: Da li ste kada „stradali” zbog aforizma?

Ninus: Već trideset godina u mojoj zemlji, Srbiji, dešavaju se stvari zbog kojih je stradala većina njenih građana: moralno, materijalno, finansijski… Dešavaju se ratovi, ubistva, prevare, pljačke, poniženja… Zbog toga sam ja stradao. Zbog toga smo svi stradali. Poražavajuće je to što mnogi od nas toga nisu svjesni. Neuporedivo manje sam stradao zbog pisanja aforizama…

DAN: Da li je žanr kojim se bavite zapostavljen u odnosu na druge književne žanrove?

– Knjiga „Bože, uprosti nam” predstavljena je čitaocima „Politike”, „Dnevnika”, „Dana” i mnogih drugih dnevnih, nedjeljnih i književnih novina. Aforizmi iz nje citirani su kako u Srbiji, tako i u Bugarskoj, Crnoj Gori, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Poljskoj, Rumuniji… Da li na osnovu ovoga možemo da tvrdimo da je aforizam kao žanr zapostavljen. Naravno da ne! Sve što valja i što predstavlja književnu vrijednost nađe put do čitalaca.

DAN: Gotovo da su Vaši aforizmi postali toliko citirani da se prosto nekada čini da je pitanje autorstva ugroženo… Kako se boriti protiv toga?

Ninus: Uspio sam u onome što sam želio. Ljudi znaju da postojim i da je ono što pišem oštro i beskompromisno. Moji aforizmi su prepoznatljivi. Bodu oči. Komuniciraju sa čitalačkom publikom i izazivaju njenu reakciju. Oni na lica čitalaca ne donose samo smijeh, nego i suze.

DAN: Šta biste savjetovali mladom aforističaru?

Ninus: Mladog aforističara, kao i svakog mladog čovjeka, savjetovao bih prije svega da bude svoj i prepoznatljiv. Da bude hrabar. Da mnogo čita i da prati šta pišu ostale kolege iz regiona, jer od njih može mnogo da nauči. Da bude uporan i da ima svoje JA!

DAN: I Srbi i Crnogorci vole ordenje. Skoro ste dobili i priznanje u Makedoniji. Šta za Vas znače priznanja za satiru?

Ninus: I Srbi i Crnogorci vole ordenje. Vole odlikovanja. Vole nagrade. Vole da ih hvale. A što bi se ja onda razlikovao od ostalih?! I ja sam samo jedan od nas! Dakle, prija svaka pohvala, svaka nagrada! Treba ih samo zaslužiti…

Intervju objavljen u podgoričkom DAN-u.

Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом

Оксиморон – оштроумна лудост. То је најкраћи опис мог стваралаштва. Једино уз помоћ ње, те лудости, могуће је описати нашу стварност

Смехом се бранити од зла и бола, то нам је већ деценијама добро познато. Нама, бар, то није тешко. Смеју се духовити, интелигенти, освешћени, добронамерни, а на кога се овај опис више односи него на наше афористичаре и сатиричаре. Међу њима је и Нинус Несторовић, чија нова збирка афоризама „Боже, упрости нам”, у издању новосадског „Прометеја”, може да буде преписана као делотворни лек за дух. Нинус је недавно добио и Златну плакету за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризама и карикатуре у Струмици. Ево само неколико његових мудрости: „Плитке је најлакше превеслати”, „Догађаји су нам свима исти, али нам се сећања разликују”, „Много смо сиромашни, више немамо ни своје ја”, „У кавезу само време лети”, „Дезертирао сам из медијског рата, искључио сам телевизор”, „Изабрани лекари и изабрани политичари имају нешто заједничко. Пацијенте”,  „Дотерали су нас до бољег сутра”…

Мене боли неправда, глупост, неваспитање, понижавање здраве памети, лаж, дволичност, а ви ме питате да ли ме је заболела „прејака реч”

Политика: Кажу да је Србија тешка за живот, али да је одлична за уметничку инспирацију. Шта вам је драже, живот или надахнуће?

Нинус: Преживљавање је у Србији постало најзахтевнија, најтежа и најкреативнија уметност. Само велики уметници успевају овде да преживе месец. Све остале уметности пале су у његову сенку и у заборав. Када човек мора да бира да ли ће купити хлеб и млеко или књигу, није тешко погодити за коју ће се врсту уметности он том приликом одлучити…

Политика:  Да ли вам је, на пример, лепше да стварате када вам је нешто забрањено, или, пак, када вам је све дозвољено?

Нинус: Где се набавља дозвола за писање афоризама? Ко је издаје? Неко министарство? Не, хвала, не треба ми дозвола. Потребна ми је само инспирација и храброст. Уметничке и моралне норме су једина ограничења којима се руководим док пишем.

Политика: Да ли вас је некада заболела „прејака реч”?

Нинус: Мене боли неправда, боли ме глупост, боли неваспитање, боли понижавање здраве памети, боли лаж, боли дволичност… Већ годинама трпим толику бол, а ви ме питате да ли ме је заболела „прејака реч”?!

Политика: Наслов ваше нове збирке афоризама показује да сте тако добри са речима да се њима чак и поигравате. Како видите ту игру у књижевности, а како у јавном и медијском простору?

Нинус: Ја се поигравам речима, а медији људима. Ово прво је књижевна, а ово друго политичка игра. И мени и њима та игра иде од руке. Резултати су видљиви.

Политика: Која вам је стилска фигура омиљена: оксиморон, антитеза, хипербола, иронија, сарказам, парадокс…, која од њих је најпримеренија нашој свакодневици?

Нинус: Оксиморон – оштроумна лудост. То је најкраћи опис мог стваралаштва. Једино уз помоћ ње, те лудости, могуће је описати нашу стварност.

Политика: Поред осталог, интернет је препун вицева и клипова о вирусу корона. Због чега наш народ има толику потребу да се смеје и подсмева?

Нинус: Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом. А пошто је смех најбољи лек, онда је ваљда и нормално да се и данас, од напада тог страшног непријатеља, вируса корона, бранимо њим.

Политика: Понекад је у филмовима голотиња стилски прихватљива, ако је мотивисана радњом. На који начин вас псовке мотивишу у афоризму?

Нинус: Голотиња привлачи филмску публику у биоскопе, а псовке читалачку публику на књижевне вечери и фестивале хумора и сатире. Псовке не користим често у мом стваралачком раду, сем када је то неопходно и када оне имају уметничку вредност у афоризму који сам написао.

Политика: Како пишете, можда у неком друштву док пљуште духовите опаске, или сте као Монтењ, који је из осаме промишљао своје доба? Да ли се, при том, смејете или плачете?

Нинус: Сваког јутра устајем тачно у шест часова и 42 минута. Скувам кафу и почињем да пишем афоризме. У тишини дома свог. Док пишем, ја се нити смејем, нити плачем. То моји читаоци раде уместо мене када прочитају оно што напишем. И те сузе, и тај смех конзумената мојих сатиричних мисли су за мене највећа награда!

Политика: Недавно сте добили признање у Македонији. Шта за једног сатиричара значи када га одликују странци?

Нинус: То значи да је оно што пишем разумљиво и ван територије моје државе, што је веома битно за опстанак једног књижевног дела у времену и простору.

Политика: Када кажете да сви лажу, а да је историја заснована на чињеницама, значи ли то да ћемо остати и без историје?

Нинус: Историју пишу победници, тако да ова историја коју учимо у школама, није наша историја, него историја свих наших победника. Нажалост, историју губитника још нико никада и нигде није написао.

Интервју урадила Марина Вулићевић

Фотографија: Срђан Кецојевић

Интревју објављен у Политици.

 

Ninus Nestorović – Svako pero treba da ima svoju oštrinu, ali i meru

Intervju sa Ninusom Nestorovićem objavljen u Vojvođanskim vestima, 28.2.2018. godine
Novinar i satiričar, Ninus Nestorović, rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Njegovi aforizmi prevođeni su na 13 evropskih jezika.  Zastupljen je u antologijama srpskog aforizma, koje su prevedene i objavljene u Italiji, Baskiji, Poljskoj, Sloveniji, Rumuniji i Rusiji. Objavio je pet knjiga aforizama: “Izgužvane misli”, “Sizife, Srbine!”, “Neraskidiva veza”, “Vojna tajna”, “Ćuti i plivaj”, a priredio je i Antologiju novosadskog aforizma “Pečat vremena”. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada. Trenutno živi i radi u Novom Sadu.  Član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik Sekcije humorista i satiričara.

Za Vojvođanske vesti priseća se svojih prvih tekstova, otkriva gde pronalazi inspiraciju, kao i na koji način su fudbal i novinarstvo uticali na njegov rad.

Odakle interesovanje za aforizme i kako je sve počelo?

Za aforizam sam se zainteresovao još pre 30 godina. Zvuči mnogo (smeh). Pisao sam i pre toga, ali ne aforizam i satiru kao književnu formu već sam, kao i svi mladi, počeo da pišem pesme. 1988. godine u Novom Sadu dogodila se „jogurt revolucija“ i ja sam se zatekao u masi. Nakon tog događaja sam napisao prvu kratku satiričnu priču. Onda sam 1989. intenzivno počeo da slušam Minimaksa i njegovu kultnu emisiju „Tup Tup“, koja je išla nedeljom tačno u podne. Slušajući te ljude koji na duhovit način pokušavaju da prikažu stvarnost, oni su zaista na lucidan način zasmejavali slušaoce, odlučio sam da i ja napišem poneko svoje zapažanje, koje sam potom poslao Minimaksu. Od tog dana postao sam redovni saradnik njegove emisije i tako je bilo naredne tri, četiri godine.

  1. godine preko svog ujaka sam upoznao Budimira Vojinovića Dejvia iz „Dnevnika“, kao i Milijanu Baletić koja je živela sa njim. Ono što je zanimljivo jeste da je i ona aforističarka. Nju sam zastupio u svojoj Antologiji novosadskog aforizma koju sam napravio 2003. godine, i u kojoj je obuhvaćeno 29 autora, među kojima su mnoga ugledna imena novosadske književnosti i novosadskog novinarstva. Između ostalih tu je i Mika Antić. Mislim da vrlo mali broj ljudi zna da je Mika Antić pisao i aforizme. Kasnije je sve to išlo svojim tokom. Krenuo sam od novosadskog „Dnevnika“. Tu sam zapravo objavio svoje prve aforizme te 1990. godine. I to je trajalo dosta dugo. Kasnije sam izlazio i u beogradskim medijima – Politici, Ježu, Večernjim novostima, ali sam sarađivao i sa mnogim radio stanicama.

Kako ste se opredelili baš za aforizme?

Kada se opredele da počnu da pišu, ljudi moraju da se odluče da li će se baviti aforizmom kao književnošću ili aforizmom kao zanatom. Mnogi ljudi koji su se aforizmom bavili, radili su to zanatski i bili su zaposleni u medijima. Tako je radio i gospodin Anđelko Erdeljanin, poznati humorista i satiričar. On je bio zanatlija jer je morao da proizvodi svakoga dana svoje umotvorine, pesme, priče i aforizme i da ih objavljuje na talasima radija Novog Sada,  što nimalo nije lako. Što se tiče onoga čemu ja težim i za šta sam se opredelio, to je književni oblik pisanja satire. Nemam zadatak i ne pišem po zadatku. Imam inspiraciju. Kada me nešto muči, to me goni i tera da pišem.

Gde nalazite inspiraciju? U kojoj meri Vam aktuelna dešavanja u društvu služe kao inpiracija?

Inspiraciju nalazim u svojoj duši. Ona je motor svega i mislim da svako umetničko delo, a aforizmi koje ja pišem zaista smatram umetničkim delom, moraju da izađu iz duše. Svako delo, bilo da je kompozicija, slika ili roman, ukoliko nije iz duše nema veliku vrednost. Što se tiče spoljašnje inspiracije, to je sve ono što nas okružuje. Na prvom mestu to su ljudi koji nisu svesni svoje nesvesti. Za sve što im se događa – za svoj loš život,  neke promašaje i pogrešne odluke, oni uvek okrivljuju druge. Tako je lakše. Zato mislim da će u ovoj zemlji uvek biti inspiracije za pisanje. Nisu nama krive vođe za ono što nam se dešava. Krivi smo mi.

Dobitnik ste brojnih značajnih priznanja. Koja nagrada Vam je najdragocenija i koliko su one bile važne u trenutku kada ste ih dobijali?

Kada si mlad pisac i kada počinješ da pišeš, nagrade su ti najbitnije. Kada sam počeo da objavljujem aforizme u Dnevniku on je tada izlazio subotom uveče. Ja sam svake subote u 22h trčao da kupim Dnevnik da vidim da li će izaći moji aforizmi te nedelje. Kada bih video da su objavljeni, bio sam veoma srećan. Mladom piscu je potrebna satisfakcija, podrška i nešto što će ga pogurati dalje da nastavi sa tom karijerom pisca. Prve nagrade koje sam dobio uticale su na to da se još više trudim i da pokušavam da dostignem one najboje pisce u Srbiji. Do sada sam izdao pet knjiga. Poslednja knjiga je izdata 2014. godine u Paraćinu pod naslovom „Ćuti i plivaj“. Podsetiću vas da je to godina u kojoj su velike poplave pogodile Srbiju. U tom trenutku ja sam živeo i radio u Paraćinu i to je iniciralo da knjiga dobije taj naziv. Na koricama je Paraćin pod vodom, a naslov je u skladu sa pričom. Početkom 2015. ona je proglašena za najbolju knjigu napisanu u Srbiji na srpskom jeziku između 52 knjige. To mi je bila velika čast i mislim da mi je to najveća nagrada od svih koje sam do sada dobio.

Ko su Vam bili uzori?

Neki moji uzori, kada sam počinjao, bili su Aleksandar Baljak, Brana  Crnčević, Milovan Vitezović, Vladimir Bulatović Vib i Milovan Ilić Minimaks. Svaki od njih je bio specifičan na svoj način i svaki od njih je osvajao čitaoce nekom svojom dozom humora. To sam pokušao i ja, da nađem svoj neki lični pečat kojim ću obeležiti ovo vreme.

Koliko je novinarski angažman doprineo da pišete tako dobre aforizme?

To vam je isto kao kada imate nekog dobrog sportistu. Pre nego što dođe do toga da igra meč, on trenira. Tako ja to moje bavljenje novinarstvom doživljavam. Sve ono što sam radio u tom svetu, za mene predstavlja jednu vrstu teretane u kojoj sam jačao svoj duh i pero. Mislim da mi je mnogo značilo iskustvo upoznavanja mnogih poznatih ljudi i druženja sa njima. Tako sam naučio da imam meru u tome što radim. Svako pero treba da ima svoju oštrinu, ali mora da ima i meru – meru dobrog ukusa.

U mladosti ste se bavili fudbalom. Na koji način je fudbal uticao na vaš opus?

Mnogo sam voleo fudbal. To su bile prelepe godine. To su 80-te i 90-te godine prošlog veka. Tada smo sve radili iz ljubavi. Danas je sve biznis i sve se radi za pare. Mi smo taj fudbal zaista voleli, a kada nešto radiš iz ljubavi i kada se trudiš da ta ljubav bude savršena, onda iz toga ispadnu lepe stvari. U tom fudbalu sam naučio da je timski duh izuzetno bitan. I danas ta neka svoja iskustva iz fudbala prenosim na svoje radno mesto. Pokušavam da na poslu budem deo tima sa kojim ću da postižem uspehe. Svaki čovek je u suštini individualac, ali bez obzira na to, mi smo deo jednog društva i treba da naučimo da svako od nas treba da doprinese njegovom razvoju tako što će dati svoj maksimum uklapajući se u celu priču.

Kako ocenjujete današnji fudbal i u čemu je osnovna razlika u poređenju u sa vremenom kada ste Vi bili fudbaler?

Fudbal više nije ono što je bio. Počevši od toga što u fudbalu više nema romantike. Mislim da je romantika nešto što je te 80-te i 90-te godine činila njegovu suštinu. Mi smo zaista uživali u tome. Danas svi trčimo za novcem, a novca nema, kao ni romantike. Samo smo za njom prestali da trčimo. Ta trka za novce ubila je sve. Kladionice su ubile fudbal. Sve se vrti oko kladionice. Nameštali su se verovatno i onda rezultati, ali ne u ovoj meri u kojoj se to danas radi. Ogroman novac je ušao u kladionice i na taj način je ubio onu draž neizvesnosti. Sada je sve podređeno tome da se što više zaradi. Što se samog fudbala kao igranja tiče, on je postao velika trka, atletika – spoj snage, brzine i šablon. Nažalost, sve je manje mašte, kreacija i mogućnosti da gledaoci na tribinama uživaju. Navijači su posebna priča.

Imate li uskoro u planu objavljivanje neke nove knjige?

Nova knjiga bi mogla da se napravi sutra, ali sačekaći još neko vreme dok se prikupi dovoljno materijala. Nadam se da ta nova knjiga neće biti Novi Sad pod vodom, nego da će biti Novi Sad koji je okupan suncem i gde su ljudi veseli, a naslov sa mnogo više optimizma.

Rekli ste da su Vam ljudi inspiracija. Šta biste im poručili?

Moja poruka ljudima je da obrate pažnju na svoju decu, na svoje potomstvo koje dolazi iza njih. Decu ne možete samo napraviti, već se njima mora baviti. Treba im se posvetiti, datim im pažnju i ljubav i usmeriti  ih u svet. Jedino tako će od njih postati dobri i uspešni ljudi.

  • Čim vođi bude bolje, biće i nama!
  • Srbija je medicinski fenomen. Vođa je bolestan, a nama nije dobro!
  • Domovino, izvini. Našao sam drugu.
  • Lekaru obavezno ponesite poklon. Ne zaboravite: „Vaše zdravlje je u vašim rukama“!
  • Čitav život se svodi na šest minuta. Na tvojih pet i na minut ćutanja.
  • Većinom smo neznani junaci, a imamo i poznatih ličnosti.
  • Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!
  • Ludaci su nesposobni za vojsku, ali su sposobni za rat!
  • Za vreme rata bilo je mnogo zverstava, ali ne treba nikog osuđivati zbog toga. Šuma je to!
  • Narod možeš prevariti jednom, pa još jednom, pa još jednom… I nikad više!
  • Više ne živim psećim životom. Podvio sam rep.
  • Ovde novinare više niko ne ubija. Eto, dokle je došlo novinarstvo u Srbiji…
  • Lišili su slobode slobodu javne reči u Srbiji. Vezali su je lancima informisanja.

NINUS NESTOROVIĆ: Teže je piscu u Srbiji da dođe do čitalaca, nego do nagrada

Intervju objavljen na portalu Univerzitetski odjek, 12.12.2017. godine

autor: Luka Radonjić

ninusneMožda najbolji način za prikaz onih najkrupnijih problema u društvu je satirični način. Osvajač ovogodišnje nagrade za najbolje aforizme na “Čivijadi” 2017, Ninus Nestorović u intervjuu za Odjek govori o aforizmu, satiri, odnosi vlasti prema njoj, stanju u društvu. U društvu u kome živimo ljudi su u velikoj meri zaokupljeni borbom za egzistenciju, pa je stoga teško na pravi način dopreti do ljudi i ukazati im na one najveće probleme koji dovode do potpune degradacije društva. Kao mlad novinar Ninus se vrlo brzo odlučio za pisanje kratkih, najčešće šaljivih rečenica kojima se ukazuje na društvene probleme. Autor je pet knjiga i dobitnik brojnih nagrada za aforizme od kojih je poslednja u nizu na već pomenutoj “Čivijadi”.

– Dobio sam do sada mnogo nagrada za moj spisateljski rad. Dok sam bio mlad, mnogo više sam im se radovao. U mojoj glavi činile su me većim piscem nego što sam u tom trenutku bio. Davale su mi krila. Danas na njih gledam mnogo realnije. I opuštenije. Krila mi više nisu potrebna. Umem da letim i bez njih. Teže je piscu u Srbiji da dođe do čitalaca, nego do nagrada. Manje ih ima.

Imate li uzore iz sveta satire i aforizama?

– Previše sam star da bih imao uzore. Pre trideset godina, na početku moje književne karijere, uzori su mi bili naši najbolji satiričari: Aleksandar Baljak, Rade Jovanović, Milan Beštić, Brana Crnčević i Petar Lazić.

Ovi prostori su veoma turbulentni  u političkom smislu. U kojoj meri je Srbija i njena složena društvena situacija inspirativna za vaše aforizme?

– Što se tiče društvene situacije u našoj zemlji, ona uopšte nije složena. Čak je veoma jednostavna. Imamo vlast kakvu imamo, a opoziciju uopšte nemamo. Šta je tu onda komplikovano? Po mom skromnom mišljenju, ama baš ništa! Sve je, do bola, postalo jednostavno i prosto.

Živimo već više od 25 godina u jednom tmurnom vremenu društvenog beznađa.    Odakle crpite snagu i inspiraciju za humoristički pristup društvenoj kritici?

– Snagu crpim iz samog sebe, a porodica mi je oduvek bila najveći oslonac. Za pisanje satire neophodna je visprenost, kreativnost i naravno, hrabrost. Ovo treće je možda i najvažnije. Kukavice ne pišu satiru.

Koji aforizam najbolje oslikava situaciju u kojoj se naše društvo nalazi? Izaberite više njih ako želite.

– Svako je istinu sahranio na svoj način. Oni po katoličkim, a mi po pravoslavnim običajima. Ne samo da imamo zločince za sva vremena, nego i za sve uzraste. Najmlađi komšija – prislušni uređaj poslednje generacije. Neko je policajac, neko kriminalac, a neko mora da radi oba posla da bi preživeo. Blago sirotinji…ona nema čega nema. U našoj kući samo moj stari otac zna šta je to demokratija. Pričao mu deda… Đubre je krivo što kriminal cveta. Samo pametnima treba pasoš, jer glupost ne zna za granice.

Vaši afrorizmi vrlo često kritikuju vlast, da li ste se sretali sa nekim vidom cenzure?

– Cenzure je uvek bilo i biće, ali dobar aforizam uvek nađe put do čitalaca.

Mnogi ljudi se danas spore da li je satira pravi način kritike sistema ili ona samo gura ljude u još veću apatiju po sistemu “bolje da se smejemo nego da plačemo”.  Kakvo je vaše stanovište po tom pitanju?

– Svaki način kritike nekog sistema je dobar. Satira je samo jedan od njih. Ona je ozbiljna, analitična, studiozna, često i duhovita. Veoma je oštra. Za razliku od nje, humor je blaži i pitkiji. Lakše se guta i vari. Ne izaziva nuspojave. Zato se narodu putem medija češće i servira na sto.

Za kraj, može li jedan aforizam apropo ovog intervjua i mladog novinara-početnika.

– Dragi novinari, dođite da preuveličate našu malu svečanost.
– Taj novinar piše samo istinu. Da mi je znati samo ko plaća tu budalu!?

 

MOJI AFORIZMI PREDSTAVLjAJU SPOJ EMOCIJE, KREATIVNOSTI I LUDILA  

Intervju sa Ninusom Nestorovićem objavljen na blogu Šipak 22 septembra 2017

Kakav je život  u Srbiji to svi vidimo. Ne moraš da budeš satiričar da bi to video! Razlika je samo iz kog ugla gledaš. Iz svetlog ili iz mračnog. Iz tupog ili iz oštrog!

Goran Celicanin3
Karikatura: Goran Ćeličanin

Šipak: Gospodine Nestoroviću, pre svega, čestitamo Vam na prvoj nagradi na ovogodišnjoj „Čivijadi“. Što se nagrada tiče na toj manifestaciji, Vi sada već imate pozamašan „staž“, možete li nam reći nešto više o nagradama sa ove poznate šabačke manifestacije?
Nestorović:  U našoj zemlјi, a i u regionu, ima previše i festivala i nagrada. Nažalost, zarad kvantiteta, došlo je do devalvacije kvaliteta. Mada, gledajući s druge strane, koliko je želјa i očekivanja ovdšnjih humorista i satiričara, nagrada je  još uvek malo. Možda neverovatno zvuči, ali još uvek ima autora koji nisu dobili nijednu nagradu! Na „Čivijadi“ učestvujem još od kraja devedesetih. Ovo mi je peti put da sam nagrađen za aforizme (tri prve, jedna druga i jedna treća nagrada). Žiri se menjao. Mnogi poznati pisci humora i satire bili su u njemu: Petar Lazić, Bojan Ljubenović, Zoran Nikolić Zozon, Rade Đergović… Bez obzira na to, nagrade su redovno stizale na moju adresu. Za Šabac i „Čivijadu“ vežu me samo lepe uspomene. Imaću o čemu da pričam unucima… Naravno, ako ih to bude zanimalo!

Šipak: Ovoga meseca ste osvojili i drugu nagradu za aforizme u Leskovcu, na „SLEM festivalu“ sa aforizmom „Ovde su samo psihijatrijski slučajevi ostvarene ličnosti. Što umisle, to i bude.“. Da li aforističari pišu o onome što gore navedeni slučajevi rade ili je aforizam ipak nešto drugo?
Nestorović: Svako od nas piše na svoj način. Mnogi aforističari reaguju na dnevne događaje. Meni se to retko dešava. Uglavnom mi moja  duša diktira to što pišem, a ja ludak to samo malo  „izvrnem“ i objavim. Zato su valјda ti moji aforizmi i čitani i nagrađivani, jer predstavlјaju spoj emocije, kreativnosti i ludila.

Šipak: Nedavno Vam je bio rođendan (10.9.), pa nam, kako iskusni u životu, tako i u satiri, recite kakav je život aforističara u Srbiji, da li je kao aforizam ili nekako drugačiji? Kakav je, zapravo, život satiričara u ovoj državi?
Nestorović: Kakav je život  u Srbiji to svi vidimo. Ne moraš da budeš satiričar da bi to video! Razlika je samo iz kog ugla gledaš. Iz svetlog ili iz mračnog. Iz tupog ili iz oštrog! Ja nisam po zanimanju (profesiji) aforističar,  već carinski inspektor. Milan Todorov je bio direktor Radio Televizije Novi Sad (sada je vinar i vinogradar), Čotrić je političar, Simić psihijatar… Naši životi su potpuno različiti. Povezuje nas samo lјubav prema zemlјi u kojoj živimo i lјubav prema aforizmu i pisanoj reči! Živimo kao i svi ostali građani. U potpunosti delimo sudbinu svog naroda.

Šipak: Vaša poslednja knjiga objavlјena je pod nazivom „Ćuti i plivaj“ i izdata je neposredno posle velikih poplava, koji su Vam planovi u budućnosti?
Nestorović: Nova knjiga još uvek nije u planu, mada sam, od momenta kada je objavlјena prethodna, napisao i objavio više od 1500 aforizama. Čekam pogodan trenutak (kako finansijski, tako i društveni). Čak ni o naslovu ne razmišlјam. On uvek negde iz dubine knjige sam ispliva na njenu površinu.

Šipak: A imaju li satira i aforizam budućnost u Srbiji? Da li je sadašnja produkcija aforizama dobra ili će i ona za dve, najkasnije, za tri godine biti još bolјa?
Nestorović: Naravno da imaju. Mnogo je novih, mladih autora. Što je još važnije, ni „stari“ se ne predaju! Konkurencija je zaista velika, a mislim da se i kvalitet napisanih aforizama popravio u poslednjih godinu dana. Mladim autorima  preporučujem da čitaju dela „starih majstora“, ali da ostanu uvek svoji! Da izgrade sopstveni stil i da svojim pisanjem lupe pečat vremenu u kojem živimo i stvaramo, pečat koji će biti večan i prepoznatlјiv.

 Biografija

 Rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Živi i radi u Novom Sadu. Član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik Sekcije humorista i satiričara. Nјegovi aforizmi su prevođeni na: italijnski, polјski, španski, engleski, slovenački, bugarski, makedonski, ruski, češki, baskijski, mađarski, rumunski i nemački jezik. Zastuplјen je u antologijama srpskog aforizma, koje su prevedene i objavlјene u Italiji, Baskiji, Polјskoj, Sloveniji, Rumuniji i Rusiji.

 Bibliografija

Objavio je pet knjiga aforizama:

  • Izgužvane misli
  • Sizife, Srbine!
  • Neraskidiva veza
  • Vojna tajna
  • Ćuti i plivaj
  • priredio Antologiju novosadskog aforizma Pečat vremena

 Nagrade 

Dobitnik je više značajnih nagrada:

  • VIB-ove nagrade koju dodelјuje list „Politika“
  • Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu
  • Dve prve, jedna druga i jedna treća nagrada za aforizam na Čivijadi u Šapcu
  • Nagrade „Bijeli Pavle“ za najbolјeg aforističara na 5. crnogorskom festivalu humora i satire u Danilovgradu
  • Nagrade „Dimitrije Frušić“ koju dodelјuje Udruženje novinara Vojvodine
  • Zlatne plakete za aforizam na 14. Medjunarodnom festivalu aforizma i karikature – Strumica 2013.
  • Nagrade „Vuk Gligorijević“ na 11. Satira-festu (2013)
  • Najbolјa knjiga aforizama 2014.
  • Nagrada Nadži Naman 2015.
  • Nagrada za najbolјeg aforističara u okviru „Letnjeg uličnog erskog kabarea“ u Čajetini, 2016.

Sve je manje ljute satire

Intervju objavljen sa Ninusom Nestorovićem na portalu DAN on-line, 9. januara 2016. godine.

nnI ove go­di­ne pr­vi sajt hu­mo­ra i sa­ti­re u Cr­noj Go­ri ,,Ljud­ni­ca” iza­brao je naj­bo­lji afo­ri­zam ko­ji je na ovim pro­sto­ri­ma na­pi­san i ob­ja­vljen. To je afo­ri­zam na­šeg po­zna­tog sa­ti­ri­ča­ra Ni­nu­sa Ne­sto­ro­vi­ća, a gla­si ,,Ov­de su je­di­no gov­na na­pre­do­va­la. Sti­gla su već do gu­še, a ne­ka­da nam ni­su bi­la ni do ko­le­na!” Tim po­vo­dom raz­go­va­ra­li smo sa Ne­sto­ro­vi­ćem ko­ji nam je ot­krio da mu ovo pri­zna­nje za­i­sta zna­či.
– Ima­ju­ći u vi­du da su ovu na­gra­du do sa­da do­bi­li sa­mo Alek­san­dar Ba­ljak, Mi­lan Be­štić i Bo­jan Ra­je­vić, ve­o­ma sam po­ča­stvo­van što se i mo­je ime na­šlo na spi­sku do­bit­ni­ka ovog zna­čaj­nog pri­zna­nja. „Ljud­ni­ca” je, za­hva­lju­ju­ći svom glav­nom ured­ni­ku Velj­ku Raj­ko­vi­ću, si­gur­no me­đu tri naj­bo­lja saj­ta hu­mo­ra i sa­ti­re u či­ta­vom re­gi­o­nu – ka­zao je Ne­sto­ro­vić. Do­da­je da bi, ka­ko ka­že, ,,od sta­rih afo­ri­sti­čar­skih aso­va” iz­dvo­jio: Alek­san­dra Balj­ka, Slo­bo­da­na Si­mi­ća, Mi­la­na To­do­ro­va, Alek­san­dra Čo­tri­ća, Mi­la­na Be­šti­ća, Ra­de­ta Jo­va­no­vi­ća, Zo­ra­na T. Po­po­vi­ća, Ve­su Den­čić, Sr­bu Pa­vlo­vi­ća, Ra­šu Pa­pe­ša, Velj­ka Raj­ko­vi­ća, Ili­ju Mar­ko­vi­ća, Đor­đa Ota­še­vi­ća, Va­si­la To­lev­skog, Bo­ja­na Bog­da­no­vi­ća, Jo­vu Ni­ko­li­ća, Sa­va Mar­ti­no­vi­ća…
– Ka­da su u pi­ta­nju mla­đi afo­ri­sti­ča­ri, tre­ba iz­dvo­ji­ti Bo­ja­na Ra­je­vi­ća, Mi­o­dra­ga Sto­ši­ća, Vla­du Dra­mi­ća­ni­na, Sta­ni­sla­va To­mi­ća, Vla­di­mi­ra Ća­li­ća – ja­san je Ne­sto­ro­vić. Sma­tra da da­na­šnju afo­ri­sti­čar­sku sce­nu kod nas ka­rak­te­ri­še ve­li­ka ra­zno­li­kost i ša­re­no­li­kost.
– Tre­ti­ra­ne su sko­ro sve te­me, ali je mno­go ma­nje „lju­te” sa­ti­re ne­go de­ve­de­se­tih. Ne­do­sta­tak pro­sto­ra za ob­ja­vlji­va­nje u štam­pa­nim me­di­ji­ma ova­kvih, „oštrih”, afo­ri­za­ma osta­vi­lo je tra­ga u sa­vre­me­noj sa­ti­ri. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja žan­ra je ta­ko­đe uči­ni­la svo­je, ta­ko da mno­gi od nas pi­šu afo­ri­zme sa­mo za estrad­no iz­vo­đe­nje. Mno­go je i skri­bo­ma­na ko­ji za­tr­pa­va­ju in­ter­net svo­jim ma­nje ili vi­še lo­šim afo­ri­zmi­ma. Na­rav­no, isto ta­ko, na­pi­sa­no je i mno­go do­brih i od­lič­nih afo­ri­za­ma – ka­zao je Ne­sto­ro­vić.
Na pi­ta­nje ko­ji nje­gov afo­ri­zam mu je po­seb­no drag, autor iz­dva­ja je­dan iz po­zna­te knji­ge „Si­zi­fe, Sr­bi­ne”, ko­ja je ob­ja­vlje­na 1999. go­di­ne, a on gla­si: „Pre­ma uhap­še­nim de­mon­stran­ti­ma, ko­ji su u za­tvo­ru štraj­ko­va­li gla­đu, po­li­ci­ja se od­no­si­la kao pre­ma svo­joj dje­ci. Tu­kla ih je, jer ne­će da je­du!”
Ni­nus Ne­sto­ro­vić, iako po­zna­ti afo­ri­sti­čar, opro­bao se i u dru­gim knji­žev­nim žan­ro­vi­ma.
– U knji­zi „Voj­na taj­na” iz 2006. go­di­ne, ob­ja­vio sam uz afo­ri­zme i dva­de­se­tak sa­ti­rič­nih pri­ča. Na­pi­sao sam i ne­ko­li­ko pje­sa­ma, ali… afo­ri­zam je, to­kom svih ovih go­di­na, bio i ostao mo­ja najve­ća lju­bav – ka­te­go­ri­čan je Ne­sto­ro­vić.

A.ĆU­KO­VIĆ

Afo­ri­zmi pre­vo­đe­ni na mno­ge je­zi­ke

Sa­ti­ri­čar Ni­nus Ne­sto­ro­vić, ro­đen je 1965. go­di­ne u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci. Ži­vi u No­vom Sa­du, a ra­di u Pa­ra­ći­nu kao ca­rin­ski in­spek­tor. Član je Dru­štva knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne, gdje je i pred­sjed­nik sek­ci­je hu­mo­ri­sta i sa­ti­ri­ča­ra. Nje­go­vi afo­ri­zmi su pre­vo­đe­ni na ita­li­jan­ski, polj­ski, en­gle­ski, slo­ve­nač­ki, bu­gar­ski, ma­ke­don­ski, ru­ski, če­ški, ru­mun­ski, ne­mač­ki i ba­skij­ski je­zik. Za­stu­pljen je u an­to­lo­gi­ja­ma srp­skog afo­ri­zma, ko­je su pre­ve­de­ne i ob­ja­vlje­ne u Ita­li­ji, Polj­skoj, Slo­ve­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, Ru­si­ji i Špa­ni­ji. Ob­ja­vio je če­ti­ri knji­ge afo­ri­za­ma: ,,Iz­gu­žva­ne mi­sli”, ,,Si­zi­fe, Sr­bi­ne!”, ,,Ne­ras­ki­di­va ve­za”, ,,Voj­na taj­na”. Do­bit­nik je vi­še zna­čaj­nih na­gra­da.

Анекс кон интервју со Нинус Несторовиќ

Поради заинтересираност а и многу недокажани работи од страна на г-динот Нинус Несторовиќнаправени во последното наше интервју со него, еве не се враќаме со анекс на интервјуто, по теркот на големите закони и договори….

Ова не е план за заговор…Ова е чисто перцепција на разнобразност!

Уживајте!

1.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека ќе ја победиме белата чума?

Јас ја победив. Водам со три нула против неа.

2.DelcevoGlobalOnline: На што би го потрошиле последниот денар?

На децата.

3.DelcevoGlobalOnline: Ќе го фатиме ли послдениот воз за Европа?

Легнувајте на шините. Доаѓа последниот воз.

4.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека после судбоносното “ДА“ има живот?

Досега два пати кажав “ДА“и уште сум жив…

5.DelcevoGlobalOnline: Оптимален број на јавни куќи по глава на жителАка вака продолжиме секоја куќа ќе биде јавна.

6. DelcevoGlobalOnline: Оптимален број на јавни куќи по глава на жител?

Ако вака продолжиме секоја куќа ќе биде јавна.

7.DelcevoGlobalOnline: Колку политичари по глава на жител може да издржи народот?

Сега за сега се десет на еден.Ама ние сеуште херојски се држиме.

8.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли во реинкарнација?

Не. Ваков лудак само еднаш се раѓа.

9.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека човек може да се заљуби и во сопствената жена?

Да не ја сакам својата жена не би ни живеел со неа. Секој ден се повеќе и повеќе се заљубувам во неа.

Анексот кон интервјуто го подготви нашиот дежурен афористичар

Političari zaslužili mjesto u aforizmu

Intervju sa Ninusom Nestorovićem objavljen na portalu DAN on-line, 21. januara 2015.

Damjan Misev
Karikatura Damjan Mišev

Po­zna­ti afo­ri­sti­čar Ni­nus Ne­sto­ro­vić do­bit­nik je na­gra­de za naj­bo­lju knji­gu afo­ri­za­ma ob­ja­vlje­nu u 2014. go­di­ni ko­ju do­dje­lju­je Be­o­grad­ski afo­ri­sti­čar­ski krug. Na­gra­da, ko­ja mu je pri­pa­la za knji­gu „Ću­ti i pli­vaj”, bi­će mu uru­če­na na sve­ča­no­sti 17. fe­bru­a­ra u Be­o­gra­du, u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Sr­bi­je u Fran­cu­skoj 7. Ne­sto­ro­vić za „Dan” go­vo­ri o svo­jim afo­ri­zmi­ma, sa­ti­ri, knji­žev­no­sti i in­spi­ra­ci­ja­ma. Od­lu­ku o na­gra­di do­nio je tro­čla­ni ži­ri u ko­jem su ra­di­li Alek­san­dar Ba­ljak (pred­sjed­nik), Vi­to­mir Te­o­fi­lo­vić i Bo­jan Lju­be­no­vić.
● Do­bit­nik ste broj­nih na­gra­da. Šta za Vas zna­či ova ko­ju ste upra­vo do­bi­li i da li bi­ste iz­dvo­ji­li ne­ku po­seb­no?
– Na­rav­no da na­gra­de zna­če i pri­ja­ju sva­ko­me ko ih do­bi­je. One su po­hva­la za rad i ka­žu vam da ste na pra­vom pu­tu. Do­bio sam za­i­sta mno­go na­gra­da do sa­da, ali Na­gra­da za naj­bo­lju knji­gu afo­ri­za­ma, ko­ju do­dje­lju­je Be­o­grad­ski afo­ri­sti­čar­ski krug, sva­ka­ko je mo­je naj­dra­že i naj­zna­čaj­ni­je pri­zna­nje. U kon­ku­ren­ci­ji su bi­le 52 knji­ge iz Sr­bi­je, Bo­sne, Švaj­car­ske i Ka­na­de.
● U če­mu pro­na­la­zi­te in­spi­ra­ci­ju?
– In­spi­ra­ci­ju pro­na­la­zim svu­da oko se­be. U dr­ža­vi u ko­joj ima ovo­li­ko pro­ble­ma ni­je te­ško pro­na­ći te­mu za pi­sa­nje. Dru­štvo je bo­le­sno, a mi po­ku­ša­va­mo da ga li­je­či­mo sa­ti­rom. Da­je­mo mu in­jek­ci­je u ob­li­ku afo­ri­za­ma. Di­rekt­no u mo­zak!
● Po­red afo­ri­za­ma, u ne­kim ra­ni­jim knji­ga­ma, ba­vi­li ste se i krat­kom pri­čom. Šta je te­že pi­sa­ti?
– Ni­šta ni­je la­ko pi­sa­ti kad ne­ma­te ide­ja i ta­len­ta. Ali, po me­ni, za stva­ra­nje kva­li­tet­nog knji­žev­nog dje­la naj­va­žni­ji su rad i po­sve­će­nost pi­sa­nju. Da bih na­pi­sao je­dan do­bar afo­ri­zam tre­ba mi ne­ko­li­ko sa­ti raz­mi­šlja­nja, for­mu­li­sa­nja, ko­ri­go­va­nja i do­tje­ri­va­nja… Po­ne­kad to tra­je i po ne­ko­li­ko da­na… Za pi­sa­nje sa­ti­rič­nih afo­ri­za­ma neo­p­hod­ni su hra­brost, mi­sa­o­nost, oštro­um­nost, du­ho­vi­tost i jed­na ma­la do­za knji­žev­nog lu­di­la!
● Šta vo­li­te da či­ta­te?
– Vo­lim da či­tam, ali za či­ta­nje imam sve ma­nje vre­me­na… Ži­vot­ne oba­ve­ze mi to ne do­zvo­lja­va­ju. Omi­lje­ne knji­ge su mi ,,Maj­stor i Mar­ga­ri­ta” (Bul­ga­kov) i ,,Po­koj­ni Ma­ti­ja Pa­skal” (Lu­i­đi Pi­ran­de­lo). Omi­lje­ni pi­sac Do­sto­jev­ski. Po­sled­nja knji­ga ko­ju sam pro­či­tao je ,,Ka­pi­ja Bal­ka­na” od Sve­tla­ne Vel­mar Jan­ko­vić. Imam ve­li­ku bi­bli­o­te­ku knji­ga afo­ri­za­ma, oko 350 zbir­ki. Njih sva­ko­dnev­no či­tam i usa­vr­ša­vam se… Moj sa­vjet mla­dim pi­sci­ma je da što vi­še či­ta­ju, jer sa­mo ta­ko mo­gu da na­pre­du­ju!
● Šta bi afo­ri­zam bez po­li­ti­ke?
– Po­li­ti­ča­ri su po­sta­li glav­ne zvi­je­zde na­šeg jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta, po­sta­li su dio estra­de, pa je bi­lo nor­mal­no da do­bi­ju svo­je mje­sto i u afo­ri­zmi­ma. Za­slu­ži­li su to! I bez po­li­ti­ke afo­ri­zam bi bio afo­ri­zam, ali bi tre­ti­rao dru­ge te­me: kul­tu­ro­lo­ške, so­ci­jal­ne, sport­ske, dje­či­je, lju­bav­ne…
● Omi­lje­ni afo­ri­zam ili ne­ki ko­ji Vas je odu­še­vio u po­sljed­nje vri­je­me?
– ,,Sta­ri re­žim je mr­tav, ali je no­vom za­vje­štao or­ga­ne” (Mi­lan Be­štić); ,,Zdrav Čo­vjek ima hi­lja­du že­lja, a bo­le­stan sa­mo jed­nu. Da po­bi­je­di na iz­bo­ri­ma” (Bo­jan Ra­je­vić); ,,Mi­slio sam da ži­vi­mo kao sto­ka, a on­da sam gle­dao film o sto­čar­stvu u Dan­skoj” (Mom­či­lo Mi­haj­lo­vić); ,,Imam sli­ku o Vla­di. Hu­lje na plat­nu” (Velj­ko Raj­ko­vić); ,,Sa­njao sam te no­ćas. Sram te bi­lo!” (Alek­san­dar Ba­ljak); ,,Ne­mo­gu­će je slo­mi­ti duh srp­skog bor­ca po­što ga on ne no­si u bo­ci, ne­go u ču­tu­ri­ci!” (Bo­jan Bog­da­no­vić).
A.ĆU­KO­VIĆ

Bi­o­gra­fi­ja

Ni­nus Ne­sto­ro­vić, ro­đen je 1965. go­di­ne u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci. Ži­vi u No­vom Sa­du, a ra­di u Pa­ra­ći­nu kao ca­rin­ski in­spek­tor. Član je Dru­štva knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne, gdje je i pred­sjed­nik sek­ci­je hu­mo­ri­sta i sa­ti­ri­ča­ra. Nje­go­vi afo­ri­zmi su pre­vo­đe­ni na ita­lijn­ski, polj­ski, en­gle­ski, slo­ve­nač­ki, bu­gar­ski, ma­ke­don­ski, ru­ski, če­ški, ru­mun­ski, ne­mač­ki i ba­skij­ski je­zik. Za­stu­pljen je u an­to­lo­gi­ja­ma srp­skog afo­ri­zma, ko­je su pre­ve­de­ne i ob­ja­vlje­ne u Ita­li­ji, Polj­skoj, Slo­ve­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, Ru­si­ji i Špa­ni­ji. Ob­ja­vio je če­ti­ri knji­ge afo­ri­za­ma: ,,Iz­gu­žva­ne mi­sli”, ,,Si­zi­fe, Sr­bi­ne!”, ,,Ne­ras­ki­di­va ve­za”, ,,Voj­na taj­na”. Do­bit­nik je vi­še zna­čaj­nih na­gra­da.

I sa­ti­ra pa­ti od hi­per­pro­duk­ci­je

● Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu afo­ri­sti­čar­sku sce­nu na ovim pro­sto­ri­ma, od­no­sno na na­šem go­vor­nom pod­ruč­ju? Ko­je afo­ri­sti­ča­re bi­ste iz­dvo­ji­li?
– Već sko­ro po­la vi­je­ka afo­ri­zam igra zna­čaj­nu ulo­gu u knji­žev­no­sti, po­go­to­vo srp­skoj, ali bi­lje­ži­mo i mno­ga po­zna­ta ime­na na cr­no­gor­skoj, ma­ke­don­skoj, hr­vat­skoj, slo­ve­nač­koj i bo­šnjač­koj sa­ti­rič­noj i knji­žev­noj sce­ni. Afo­ri­zam se raz­vi­ja, na­pre­du­je… Na­ža­lost, ni­ko od knji­žev­nih kri­ti­ča­ra se ne ba­vi ana­li­zom afo­ri­zma, nje­go­vim mje­stom u sa­vre­me­noj knji­žev­no­sti, sa­dr­ža­jem, for­mom… U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­šlo je do hi­per­pro­duk­ci­je na svim po­ljim knji­žev­nog ra­da, pa ta­ko i u sa­ti­ri. Na hi­lja­de auto­ra pi­še afo­ri­zme, ali ma­lo je onih ko­ji iza se­be osta­vlja­ju zna­čaj­ni­ji trag. Ime­na Vla­de Bu­la­to­vi­ća VIB-a, Bra­ne Crn­če­vi­ća, Du­ška Ra­do­vi­ća, Mi­lo­va­na Vi­te­zo­vi­ća, Žar­ka Pe­ta­na i Mi­lo­va­na Ili­ća Mi­ni­mak­sa su svi­ma na­ma ve­o­ma do­bro po­zna­ta. Od auto­ra ko­ji stva­ra­ju u po­sled­njih tri­de­se­tak go­di­na iz­dvo­jio bih u Cr­noj Go­ri: Sa­va Mar­ti­no­vi­ća, Velj­ka Raj­ko­vi­ća, De­ja­na Tof­če­vi­ća, Ra­do­mi­ra Rac­ko­vi­ća i Vla­da Vla­ho­vi­ća… Što se Sr­bi­je ti­če, kon­ku­ren­ci­ja je za­i­sta ve­li­ka! Po­me­nu­ću sa­mo ne­ka ime­na: Alek­san­dar Ba­ljak, Mi­lan Be­štić, Alek­san­dar Čo­trić, Mi­lan To­do­rov, Ra­de Jo­va­no­vić, Slo­bo­dan Si­mić, Ve­sna Den­čić, Ra­ša Pa­peš… Za bu­duć­nost sa­ti­re na ovim pro­sto­ri­ma za­du­že­ni su: Bo­jan Ra­je­vić, Vla­da Dra­mi­ća­nin, Mi­o­drag Sto­šić, Sr­đan Din­čić, Sta­ni­slav To­mić…

„30-сче за Нинус Несторовиќ“-Интервју во името на традиционалните вредности

Кратка биографија:

Нинус Несторовиќ e роден на 10.09.1965 во Снедеревска Паланка. По професија е новинар и сатиричар.

Досега има издадено четири книги афоризми и тоа: „Изгужвани мисли“, „Сизифе Србине“, „Нераскинлива врска“, „Војна тајна“.

Приредувач е на Антологијата на новосадски афоризам.

Ги има добиено следните награди:
ВИБ-ова награда, Златна Кацига- Крушевац,
Награди на меѓународниот фестивал за афоризам Чивајада-Шабац.
“Бели Павле“ за најдобар афористичар – Даниловград.
Награда на здружението на новинари на Војводина “Димитрие Фрушиќ“.
Златна плакета ИФАК-Струмица 2013.
“Вук Глигоријевиќ“ на Сатира фест.
Член на друштвото на писатели на Војводина, каде е и преседател на секцијата на хумористи и сатиричари.
Работи во Парачин а живее во Нови Сад.

Интервју со Нинус Несторовиќ

1.DelcevoGlobalOnline: Ваш омилен афоризам, кој би го споделиле со нашите читатели?

Кога тргнав да купам нови гаќи, старите почнаа да ми се вовлекуваат во задникот.

2.DelcevoGlobalOnline: Како е да се живее со сатира и може ли од тоа да се живее?

Сатирата за мене е начин на живот, а не стил на пишување, книжевен род…Живеам за сатирата. но не живеам од неа! Работам како царински инспектор во Параќин и така заработувам за да го протуркам месецот. Инаку живеам во Нови Сад.

3.DelcevoGlobalOnline:Има ли лоши денови за еден сатиричар?

Најлошите денови се најдобри за пишување сатира! За среќа или несреќа, во животот на еден сатиричар, има многу такви денови.

4.DelcevoGlobalOnline: А има ли денови кога не знаете што да работите?

Нема. Имам семејство, сопругата Валентина, три прекрасни деца Катарина, Сара,Михајла и Теа, пишувам сатира… мојот живот е целосно исполнет!

5.DelcevoGlobalOnline: Без што не би тргнале на нудистичка плажа?

Премногу голи има околу нас, затоа и не гледам потреба зашто би одел на нудистичка плажа… За жал, иако во нашите медиуми голотијата веќе долго време е во мода, единстево само голата вистина никој не ја видел.

6.DelcevoGlobalOnline: Има ли шанси еден ден седниците на парламентот да се одржуваат на нудистичка плажа?

Зашто да не? Нашите политичари ионака веќе од ништо не се срамат.

7.DelcevoGlobalOnline: Би ви сметала ли ставка во буџетот за финасирање на Јавни куќи?

Зашто ни се јавни куќи??? На Балканот веќе одамна никој никого не е…а!!!

8.DelcevoGlobalOnline: На пусто острово со Мадона или лап топ?

Што би правел со лап топ на пуст остров?! Нема струја, нема интернет… Сакал-несакал ќе ја поведам Мадона!!!

ninus nestorovic_profi

9.DelcevoGlobalOnline: Ќе го фатиме ли послдениот воз за Европа?

Легнувајте на шините. Доаѓа последниот воз.

10.DelcevoGlobalOnline: На пуст остров сте со Кетрин Ештон. Каква порака би ставиле во боцата?

Ќе го признам Косово!!! Само доведете ја тука…

11.DelcevoGlobalOnline: Златна рипка или Аладинова ламба?

Јас сум за златна рипка… Не верувам во духови!!!

12.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека стапот од Рајот излегол?

А зашто не би верувал? Па, нему тука му е поубаво отколку во рајот!!!

13.DelcevoGlobalOnline: На комшијата да му цркне кравата? Да има шефица нимфоманка или пак да добие шеф хетеросексуалец?

Јас сум конзервативец и традиционалист… го сакам она што го посакувале нашите предци: на комшијата да му цркне кравата!!!

14.DelcevoGlobalOnline: Дали би дале царство за коњ?

Нашето царство е толку скапано што за него ништо не би можеле да добиеме!!!

15.DelcevoGlobalOnline: Ве плаши ли судниот ден?

Малку … Има тука работи од кои многу повеќе се плашам!!!

16.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека човекот постанал од мајмун?

Човекот не ги разбира мајмуните. Во прашање е јаз помеѓу генерациите.

17.DelcevoGlobalOnline: Што мислите, што сте биле во претходниот живот?

Би сакал да сум бил сликар… покрај музиката, сликарството е најдобра уметност.

18.DelcevoGlobalOnline: Омилена брачна должност.

Сите брачни должности ми се омилени! Семејството за мене е извор на животната енергија!

19.DelcevoGlobalOnline: Што мислите за мажите што сиркаат под брачните кревети?

Не познавам такви …

20.DelcevoGlobalOnline: Каде би сте сокриле? Под креветот на Мадона или Ријана?

Не сакам да се кријам.

21.DelcevoGlobalOnline: Кој доручек би и припремиле на Карла Бруни?

Со задоволство би припремал доручек за жена ми и моите деца…

22.DelcevoGlobalOnline:  Што би сакале Карла Бруни да ви припрема за доручек?

Не би ја менувал жена ми ни за две Карли! Тоа што жена ми ќе го зготви не умее никоја друга.

23.DelcevoGlobalOnline: Која работа никогаш не би прифатиле?

Би прифатил секоја работа, ако е чесна и добро платена.

24.DelcevoGlobalOnline: Која своја грешка би ја повториле?

Ниту една не би повторил намерно…

25.DelcevoGlobalOnline: Што би избришале, а што би додале во Вашата биографија?

Тука ништо не би менувал.

26. Верувате ли дека кучето е најдобриот човеков пријател?

Не верувам…ги сакам кучињата, а ги сакам и луѓето…мојот најдобар пријател сигурно не е куче!

27.DelcevoGlobalOnline: Која историска личност под казна би ја вратиле да живее на Балканот?

Винстон Черчил. Маркс и Енгелс.

28.DelcevoGlobalOnline: Улица или библиотека со Ваше име?

Улица Нинус Несторовиќ.

29.DelcevoGlobalOnline: Кому прво би ја поклониле Вашата нова книга?

На татко ми и мајка ми. Од благодарност што сум ваков каков што сум.

30.DelcevoGlobalOnline: Верувате ли дека еден ден некој сатиричар ќе добие Нобелова награда за литература?

Не верувам. Наградите никогаш не се мерило за вредноста на една книжевно дело… Тие се само маркетинг и пропаганда! Сатирата не е комерцијална работа така да таква врста на публицитет не и треба.

TREBA BITI LUD I UPORAN

Intervju sa Ninusom Nestorovićem objavljen u Pančekavčkom presu broj 89. 29. okotobra 2009. godine

ninus.nestorovicOrganizatori kulturnog života dobro znaju da je mnogo teže prirediti uspešno književno veče u nekom seoskom domu kulture nego u samom gradu. Tim je veći uspeh kada prosečnom čitaocu relativno slabo poznat aforističar, ovog puta pobednik šabačke „Čivijade“, Ninus Nestorović, privuče brojnu publiku i razvije živ dijalog s posetiocima tokom gostovanja, kako je to bilo 22. oktobra, u Domu kulture u Starčevu. Darovitog autora četiri knjige aforizama i satirične proze pred- stavio je pančevački aforističar Zoran T. Popović, a njegov gost je naizmenično čitao svoje ra- dove i odgovarao na pitanja vo- ditelja programa i publike. Od samog početka bilo je jasno da autor nije od onih koji plene za- vodljivim rečenicama koje mame smeh. Njegovi aforizmi su opori, podsećaju na ratove devedese- tih, počinjene zločine, neograni- čenu vlast vođa u totalitarnom društvu, raspad morala, siroma- šenje srednjeg sloja, korumpira- nost političara, sveprisutnu glupost i licemerje… Kako je izjavio gost večeri, kada je ironično pisao o vođi, mislio je na jednu određenu osobu, a ispostavilo se da je vođa univerzalna kategorija.

– Svaki savremeni domaći aforističar ima prepoznatljiv stil, tako da se međusobno razlikujemo. Čitaoci koji nas prate, znaju o čijim aforizmima se radi. Moji aforizmi takođe imaju autorski pečat, Neko se više bavi humorom, neko satirom. Ja sam po vokaciji satiričar. Volim da se bavim društvenim problemima. Poštujem ljude koji pišu lakše teme, koji smatraju da čitaoce treba nasmejati, ali ja ne zastupam tu poetiku. Mi smo dakle raznorodni, ali treba čitati srpsku satiru jer tu ima šta da se pročita. Tiraži su, nažalost, mali, malo se i objavljuje. Teško je naći knjige, aforizama nema u časopisima… Satirom ne smatram ono što se pojavljuje u „Politici“, a još manje u „Večernjim novostima“ – izjavio je Nestorović.

On je sastavljač „Antologije novosadskog aforizma“ i među 28 autora, koje je okupio u knjizi, našli su se i oni za koje mnogi ne znaju da su pisali aforizme. Počev od rodonačelnika Jovana Jovanovića Zmaja, do pesnika, poput Miroslava Antića i mnogih drugih poeta i novinara. Nestorović očekuje da Aleksandar Baljak jednog dana završi sastavljanje antologije srpskog aforizma i da ta knjiga bude prevedena na velike svetske jezike, jer naši aforističari su, prema njegovim rečima, zaista najbolji predstavnici naše književnosti. Kritike naših aforizama objavljenih u svetskim medijima veoma su pozitivne.

Prisutne u starčevačkom Domu kulture plenila je Nestorovićeva hrabrost da otvoreno progovori o prošlim traumama i sadašnjim problemima.

– Nakon jednog intervjua s Borom Đorđevićem, prisvojio sam rečenicu iz teksta kao životni moto: „Treba biti lud i uporan.“ To je moj put da napišem dobar aforizam. Bez ludila u glavi, nema ni dobrog aforizma. Obične stvari nisu ono što će privući čitaoce. Treba da budeš i mudar i hrabar, a da u isto vreme imaš istančanu moć zapažanja koja će ti omogućiti da prepoznaš šta je ono što smeta ljudima, što ih nervira, bocka i ne da im da žive.

Na novinarsko pitanje koliko je sadašnji trenutak manje ili više inspirativan od devedesetih godina prošlog veka, kojima se često bavi, autor je odgovorio da ga tranziciono vreme veoma podstiče. Za njega ne postoji razlika između devedesetih i ovoga što se dešava danas. Osim rata devedesetih, sve ostale teme i danas su prisutne, možda i izraženije. To je pre svega kriminal a, kako mu se čini, sada je mrak mnogo veći nego što je bio u prethodnoj deceniji.

– Tada smo videli svetlo na kraju tunela, a sada ga ne vidimo. Šta je sada svetlo na kraju tunela? – zapitao se na kraju večeri Ninus Nestorović pozdravljen burnim aplauzom.

Aforizmi:

Drug Tito je voleo lov, žene i putovanja. A mi smo voleli druga Tita.
Vođa je naše blago, ali Srbija će tek krenuti napred kada bude imala kovčeg s blagom.
Kada si na vlasti, moraš mnogo da lažeš inače ti narod neće ništa verovati.
Policija ne beži od istine. Naprotiv, ona trči za onima koji je govore.
Sudija je doneo presudu, ali ni ja nisam došao u sudnicu praznih ruku.
Naša država je težak invalid. Nedostaje joj ruka pravde.
Otkada nam ulica školuje decu, svi su nam đaci odlični.
Najveće patriote prežive sve ratove. Glavni glumci nikada ne ginu.