Arhiva za maj, 2011

Neobjavljeni aforizmi #2

Posted: maj 31, 2011 in Još aforizama

Na zahtev pokojnika, sahrana je otkazana.

 ***

Kontrola uma često dovodi do nekontrolisanog bezumlja.

***

Ne pljujte po podu!

Ima ovde na šta da se pljune.

 ***

Video sam juče lice pravde.

Ima pravu  mafijašku  facu!

 ***

Rat je oproštajna žurka pri rastanku sa životom.

 ***

Kada god je neka država želela da izdigne pametne građane iznad ostalih

obično je koristila vešala.

***

Stvarnost nam je loša.

Dok se ne popravi, prekinućemo svaki kontakt sa njom!

***

Borili smo se protiv celog sveta i izgubili,

a onda smo i mi prešli na stranu pobednika i nastavili borbu do konačne pobede!

***

Što više zemlju natapamo krvlju, ona sve manje rađa!

***

Dugotrajno gledanje Skupštine štetno je po zdravlje.

Izaziva glavobolju i mučninu.

***

Galerija slika

Posted: maj 26, 2011 in Galerija slika

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

O autoru

Posted: maj 26, 2011 in O autoru

Ninus Nestorović, satiričar rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci.

 Objavio je četri knjige aforizma:

IZGUŽVANE MISLI

SIZIFE, SRBINE!

NERASKIDIVA VEZA

-VOJNA TAJNA

Priredio Antologiju novosadskog aforizma:

-PEČAT VREMENA

Dobitnik je više značajnih nagrada:

-VIB-ove (2000.),

-ZLATNE KACIGE na Međunarodnom
festivalu humora i satire u Kruševcu,

-prve i druge nagrade na ČIVIJADI u Šapcu,

-nagrade za najboljeg aforističara na 5. crnogorskom
festivalu humora i satire u Danilovgradu…

-„Dimitrije Frušić“ – koju dodeljuje

Društvo novinara Vojvodine (2008.)

Član je DKV, gde je i predsednik sekcije humorista i satiričara. Živi u Novom Sadu, a radi kao carinski inspektor  u Paraćinu.

Recenzije

Posted: maj 26, 2011 in Recenzije

Milan Todorov, satiričar:

Aforizmi  Ninusa Nestorovića imaju jedan novi, moderan i šarmantan, rekao bih, mangupsko velegradski pristup ozbiljnim društvenim temama. Upravo ta nekonvencionalnost na kojoj Nestorović verovatno nesvesno insistira, čini ga  prepoznatljivim i popularnim piscem. Ne bi trebalo zanemariti ni njegov  izraženi smisao za estradno kazivanje aforizama (isto kao i Čotrićev) koji doprinosi popularizaciji vrste. Uostalom, svojevremeno je tako mladi Matija Bećković harao beogradskim književnim mitinzima popularišući liriku satirične provenijencije i to sa ogromnim uspehom. Aforističari moraju danas da koriste javne književne večeri da bi probili gluvi zid birokratskih struktura u književnoj kritici i forumima koji izdvajaju novac za muziku, recimo, a za aforizam ništa. Aforizam je, najzad, najprijemčiviji vid književnog obraćanja svetu u doba Interneta i nestašice vremena.

Edvard Jukić, novinar:

Ninus Nestorović nije od onih autora koji plene zavodljivim rečenicama koje mame smeh. Njegovi aforizmi su opori, podsećaju na ratove devedesetih, počinjene zločine, neograničenu vlast vođa u totalitarnom društvu, raspad morala, siromašenje srednjeg sloja, korumpiranost političara, sveprisutnu glupost i licemerje…

Nenad Mandić, novinar:

Kad neko počne da pegla izgužvane misli i proglasi Sizifa Srbinom, sigurno čuva neku vojnu tajnu, pa samim tim dolazi u neraskidivu vezu sa ulicom i počne da mi sli o sebi da je kralj. Iako prva rečenica deluje nepovezano, iskošene reči odaju dela novinara i aforističara Ninusa Nestorovića. Čovek je zahvaljujući efikasnim, duhovitim rečenicama dobio najznačajnije nagrade i jedan je od najcenjenijih likova iz Beogradskog aforističarskog kruga. Kad Ninus napiše aforizam, nema milosti! Hrabar je, nema šta! Valjda zato na njegovom sajtu lepo piše:“Čitate na sopstvenu odgovornost!“

Predrag Popović, novinar:

Ako je aforizam „dribling duha na malom prostoru“, onda je Ninus Nestorović srpski Maradona.
Na svom sajtu, Ninus upozorava konzumente njegovih dela da ih čitaju „na vlastitu odgovornost“. Čak i oni koji nisu imali prilike da se suoče sa njegovom satirom, lako će u njoj prepoznati i sebe i svoje društveno okruženje…

Profesor dr. Ratko Božović :

„Što se aforizma i inteligencije tiče, baš kao i nedvosmislenosti aforizma, to se u najvećoj meri odnosi i na satirično stvaralaštvo Ninusa Nestorovića. Njegova ironična smehovitost pripada onoj vrsti humora koju je Oskar Vajld bliže odredio kao „intelekt dok švrlja“.

Milan Beštić
predgovor za knjigu „Izgužvane misli“

…Brojni su Nestorovićevi  aforizmi vredni pažnje i analize, kako po tematskoj obuhvatnosti, tako i po nivou stila. Uspešan je u uočavanju paradoksa koji sam predmet aforističarskog uobličavanja u sebi nosi, ali i u upotrebi retoričkih stilskih sredstava kojima se postiže paradoks u izrazu, što iskazu daje umetnički oblik.

Rade Jovanović
predgovor za knjigu „Neraskidiva veza“

Očigledno je da je Ninusova treća knjiga sreća za srpsku satiru i aforistiku i izuzetan poklon za brojnu čitalačku publiku i poklonike ove literature. Mada autorova sreća neće biti kompletna dok ne doživi da mu se i sopstveni narod, ne Sizifofski, ugura, već dostojanstveno i gospodski ušeta u Evropu i u treći milenijum, makar po cenu da aforističar Ninus ostane bez posla. (Verovatno istovremeno kad i Sizif završi svoj posao!).

Međutim, plašimo se, vaspitno-obrazovni efekat Ninusove NERASKIDIVE VEZE biće, na žalost, još jedna potvrda stare istine našeg naroda: „Pametnima ne vredi pričati (niti pisati). Oni sve razumeju!“ Ostali Srbi su u „neraskidivoj vezi“ sa nebeskom Srbijom.

Slobodan Simić –
predgovor za knjigu „Vojna tajna“

Ninus – ime i zaštitni znak. Ime – našeg aforističara iz prve postave Beogradskog aforističkog kruga. Zaštitni znak – dobrog, veštog i kvalitetno napisanog satiričnog aforizma. A zaštitni znak nije lako napraviti. Počelo je to od prve Ninusove knjige „Izgužvane misli“ iz 1997. godine, gde je najavio talenat, preko odlične i kvalitetne „Sizife, Srbine“ iz 1999. godine, posle koje je usledila i Vibova nagrada 2000. godine, do najboljih „Neraskidivih veza“ iz 2003. godine koja je potvrdila iskazani kvalitet i uvela aforističara u društvo najboljih. Kroz tu kratku, za aforističara prekratku istoriju od samo šest godina, mogao se pratiti rapidni razvoj i napredak nadarenog pisca. Izraženog nerva za satiru i satirično, on je „iz svih oružja“ raspalio po gluposti, licemerju i hipokriziji na svakom koraku i u svakom pojavnom obliku. Posebno mu se mora odati priznanje za izuzetnu literarnu i ličnu hrabrost, jer je svoje najoštrije, najubojitije i najkritičnije aforizme pisao i objavljivao u vremenu mraka i ratova, kada su razum i poštenje, zajedno sa mnogim razumnim i poštenim ljudima, bili prognani daleko od ovog govornog područja.

PEČAT VREMENA

(Antologija novosadskog aforizma) 2003.

POD LOKALNOM  eNES-TEZIJOM

 1.

Ako ćemo ab ovo sve, je počelo, 24. novembra 1833. godine. Pavlu Jovanoviću, advokatu ovdašnjem i potonjem senatoru varoši novosadske, rodilo se muško dete. Tada niko ni pretpostavljati nije mogao da će od tog žgepčeta stasati čovek koji će svojim delom umnogome doprineti da nje gov rodni grad postane kulturno središte srpske pismenosti XIX stoleća. Zato što „nam je Zmaj bio na početku“, kako je rekao Duško Radović,Novi Sadćemo vazda doživljavati kao zavičaj dečje pesme. Ispostavilo se, međutim, da nam je Zmaj „bio na početku“ još nečeg što će na našoj književnoj sceni s kraja minulog veka biti definisano kao fenomen, koji će izboriti primat najvitalnijeg literarnog žanra srpske književne produkcije. Naravno, reč je o satiričnom aforizmu. Koncipirajući svoju antologiju Istorija afokalipse, Aleksandar Baljak će u predgovoru reći da „je opredeljenje za Jovana Jovanovića Zmaja kao začetnika savremenog srpskog aforizma bilo jedino kvalitativno i kvantitativno opravdano u delu samog autora“. Pošto se radi o autoru u čiji vrednosni sud ne treba sumnjati, ne možemo a da ne primetimo, i to s ponosom, da pomenuta Istorija počinje aforizmima dvojice rođenih Novosađana: rodonačelnika Zmaja i dr Ilije Ognjanovića Abukazema. Ali to je istorija i da nam nije u njoj Zmaja na početku, teško da bi joj se nekim drugim valjanim povodom, bar kad su u pitanju ovakvi i slični izbori, uopšte vraćali. Mudrolija pomenute dvojice u ovoj knjizi zato i nema, jer bi u kontekstu samog projekta delovale anahrono. Ovako na „groblju umova“, kako je Božidar Knežević definisao biblioteke, oni su, eto, ti Zmajevski rečeno – Svetli grobovi „koji sijaju svakom naraštaju“ … „i spajajući vek sa vekom“ … čine ovu priču o novosadskim aforističarima ozbiljnijom, studioznijom, smislenijom, a s izvesnom dozom diskretne prečanske narcisoidnosti i lepšom.

2.

„Naslednici svetog žara“, shvativši da im u amanet nije ostalona šta, potražiće svoje uzore na drugoj strani. Početkom šezdesetih godina XX veka, poljak Stanislav Ježi Lec (Hej Sloveni!), skrojiće aforizam po meri čoveka svog vremena. Njegove razbarušene misli naprečac će osvojiti istok Evrope i steći brojne pristalice. Za polovično lenje Srbe ta romaneskna struktura u dve reči bila je Bogom dana, dok su, pak Crnogorci ostali verni svom epskom pevanju i mišljenju. Mladi i gnevni buntovnici s razlogom, spontano su se priključili tom pokretu otpora. Ovladavajući kratkom satiričnom formom i stilskim vežbama iz demokratije, započela je borba neprestana. Uz Jež, najpre u studentskim, a onda i dnevnim listovima otvarali su se prostori za plasiranje i drugačijih mišljenja. Ti iznuđeni gestovi dobre volje bili su obični propagandni trikovi kojima je režim pred zapadom glumio svoju tobož demokratsku orijentaciju, a ona je podrazumevala kakvu-takvu slobodu govora. Takav poligon za bojevo gađanje ćorcima, ustrojio je 1955. godine, i novosadski Dnevnik. Jedanput nedeljno izlazio je podlistak za humor i satiru Koprive. S početka preovlađujuća je bila zastupljenost crtane forme, a kasnije sve više prostora dobijali su i pisci. Koprive su u principu bile nekad više, nekad manje loše, jer su se sva politička previranja održavala kako na kvalitet objavljenih tekstova, tako i na, vremenom, sve niži rejting autora koji su bili spremni na saradnju. O nekim visokim dometima objavljenih priloga, u listu koji je bio organ Socijalističkog saveza radnog naroda, ne može se govoriti, ali činjenica je da su gotovo svi Juvenalovi sledbenici iz ovog izbora svoje priloge, u nekom periodu, objavljivali u Koprivama, počev od Miroslava Antića pa do Ninusa Nestorovića. Čak i prva zbirka nekog novosadskog autora, Aformalizmi Lazara Dovnikovića, koju je objavila Matica srpska u ediciji Prva knjiga, 1968. godine, predstavlja izbor aforizama objavljenih u pomenutom podlistku. Pored Kopriva, kratku satiričnu formu savremenih stvaralaca objavljivao je još studentski list Index, pojedina revijalna izdanja Dnevnika, kao što su Veseli svet ili Osmeh, a sporadično i književni časopisi Polja i Stražilovo. Uz Veselo veče i kabaretsku emisiju Vesela vetrenjača Radio-Novog Sada, koja je negovala stil nešto drugačijeg senzibiliteta i slala ga kroz etar, vladao je privid o velikim mogućnostima koje su bile pred sve brojnijim autorima. Mnogi od njih svoj sporni talenat ni do danas nisu uspeli da razviju, ali pojedinci su svoju šansu ipak iskoristili.

Tako je stasavala jedna nova mlada i hrabra generacija mladih novosadskih satiričara. Svoje prve knjige aforizama objaviće 1972. godine Radivoje Dangubić, Umesto istine (izdanje edicije Stražilovo), Ilija Marković, Vetrokazi-putokazi (izdanje Zadruge pisaca iz Beograda), kao i Šandor Bogdanfi, Ćutanje nije zlato (izdanje Matice srpske). Sloboda će se polako osvajati a do svojih prvih štampanih zbirki uskoro će doći i ostali. Ipak kritički intonirani rukopisi, čak i oni najbezazleniji, nikad nisu bili rado viđeni na stolovima urednika izdavačkih kuća. Možda zbog toga nije zgoreg pomenuti ediciju Stražilovo koja je imala i sluha i hrabrosti da objavi prve ili potonje knjige gotovo svih novosadskih satiričara, onako kako su već stasavali.

Velike lomove koje je donela poslednja decenija minulog veka, bar tako se uprama mislilo, najspremnije su dočekali aforističari. Već pomenuti pokret otpora nazvan Beogradski aforistički krug objedinio je autore iz čitave države (?) u nameri da zada odlučujući udarac jednoj ideologiji koja je polako ali sugurno trošila svoje poslednje godine. Naivno se verovalo da prejaka reč može ubiti sistem. Pokazalo se, ipak, da ne može. Moćnici su to shvatili na vreme pa je sloboda govora bila jedina sloboda koja vam je u Srbiji bila gotovo zagarantovana. Ali sve verbalne diverzije koje je izvodila intelektualna gerila, odvijale su se daleko od očiju i ušiju javnosti. Getoizirani, u svojim urbanim enklavama, aforističari su preventivno delovali na mentalno zdravlje onog dela populacije koji je već bio u opoziciji. Dok je zemlja krvarila, oni su je držali pod anestezijom.

3.

Ako ćemo pošteno i otvorenih karata, gledajući ovaj izbor on je po svemu nalik špilu „mađarica“. Dobro, fali tu koja do tridesetdve, valjda su se gdegod zaturile, tek frapantan je gotovo identičan odnos: četiri asa, par onih jačih karata i ostalo. Izbor je, dakle, i afirmativan i informativan. Šta je više zavisi da li brojite uspele aforizme ili uspešne autore. Mada je pojam uspešnog relativan, krenimo ipak od autora, čisto da vidimo ko je ko u tom novosadskom isečku.

Miroslava Antića poznajete, dakako, kao pesnika. Od onoga što je napisao najbliži aforističkom izrazu bio je u knjizi namenjenoj deci, Olovka ne piše srcem, koja je pravljena po uzoru na onu zamišljenu, koja piše srcem, tandema Rupnik-Nešić. Dva koja se nalaze u ovom izboru su pre studije za aforizam no aforizmi, a spoj trivijalnog i poetskog nije dao očekivani rezultat dostojan Antićevog renomea.

U tu grupu pisaca koji po vokaciji nisu aforističari spadaju još i Šandor Bogdanfi, kao neka naša skromnija varijanta Erkenjia čije su minijature redukovane do gole poruke: novosadski Kišon, Đorđe Fišer, čije auditivne opaske bez njegove interpretacije, najblaže rečeno – deluju neubedljivo; te Pavle Janković Šole i Dragimir Popnovakov, koji aforizam najčešće svode na već viđen deskriptivni paradoks.

Boje Novog Sada u dijaspori, kao aktivni članovi Beogradskog aforističkog kruga brane: Ilija Marković, Radivoje Dangubić, Milan Todorov i Ninus Nestorović.

Ilija Marković je valjda najproduktivniji. On je vešt hroničar budućih događaja. Zato što ide ispred svog vremena, svoje aforizme objavljuje u formi rokovnika. Na vama je samo da stavite datum. Tako se danas piše istorija. Ilija beleži teze, a Marković aniteteze. Otuda je u njegovim ilijadama toliko protivurečnosti. Na njima je izgradio svoje delo.

Ime i delo Radivoja Dangubića su takođe protivurečni, ali Dangubić nije toliko angažovan koliko Marković. Skloniji je univerzalnim temama, a aforizmi su mu bazirani na kontraindikovanom logičkom oponiranju tezi. Kao i Laub zagovornik je mišljenja da su aforizmi poluistine, što se lako da zaključiti iz naslova njegove prve knjige – Umesto istine.

Milan Todorov je najpre pisao satirične priče, potom pesme, da bi na kraju svoj izraz sveo na najmanji zajednički sadržaj.Pokratkom postupku napisao je dve knjige. Iz ove druge shvatili smo da je pisanje Sirotinjska zabava. Međutim, iz vlastitog iskustva mogao je zaključiti da biti na suprotnoj strani ne znači i ostati uskraćen za uzbudljiv seksualni život.

Ninus Nestorović je najmlađi izdanak novosadskog ogranka prestoničkog aforističkog kruga, koji je rastom dosegao najviše domete. Poigravanje asocijacijama i kolažiranjem citata on uspeva da postigne bravurozne spojeve tako da se kolokvijalni govor nenametljivo prevodi u viši stepen umetničke obrade. Ne rasipa se preterano, već svoje aforizme gradi studiozno i natenane. Da je tolerantniji prema drugima nego prema sebi, kazuje i to što je izbor njegovih aforizama za ovu antologiju sačinio Aleksandar Baljak.

Od štihova vredi pomenuti još Dovnikovića, koji je na žalost poodavno bacio pero u trnje, Erdeljanina koji često dozvoljava da ga ponesu strasti pa time optereti i svoje aforizme, Ratkovića koji je valjano ispekao taj prokleti spisateljski zanat, ali je ostao u nečemu nedorečen, Dučića sa još nedovoljno pročišćenom formom…

Moglo bi se tako o svakom reći po nešto, mada mislim da nema potrebe. Ovaj grupni portret s damom takav je kakav je. Svako je na svoj način rekao šta je imao. Autori aforizmima, priređivač izborom istih, a moja malenkost ovim tekstom. I svako od nas misli da je u pravu. A, da prafraziram Iliju Markovića: Biti toliko u pravu bilo bi nepristojno.

Vojna tajna

Posted: maj 26, 2011 in Vojna tajna

aforizmi i priče, „ALMA“, Beograd (2006)

BRUKA

Bio je petak popodne. Spakovao sam stvari i krenuo put autobuske stanice. Rešio sam da posetim rodbinu u Nišu.

Čim sam stigao na stanicu, izvadio sam kartu i stao na peron sa kog polazi autobus za Niš. Iznenada sam osetio nečiju ruku u svom džepu. Sledio sam se od straha. Lopov mi je stavio ruku u džep, a ja u njemu nemam ni prebijenog dinara. Šta će čovek o meni pomisliti ? Idem na put praznih džepova, pa još i pocepanih ! Obrukah se načisto.

Okrenem se  polako prema njemu, da se izvinim čoveku i da se opravdam pred njim. Ali, ne stigoh ništa da mu kažem, jer je on već počeo nešto da mi priča na nekom jeziku koji ja ne razumem. Stranac, jebo te ! Ne samo da sam se ja obrukao, nego sam obrukao i zemlju i narod. Šta će sada njegovi sunarodnici misliti o nama kad im ispriča šta mu se desilo ? Pa, naravno, smejaće nam se !

Na sreću padne mi na pamet sjajna ideja ! Objasnim mu nekako da me sačeka tu i da ću se brzo vratiti nazad. Odem do telefonske govornice i pozovem kuma. Kažem mu sve kako je bilo i zamolim ga da mi pozajmi 100 evra, ne bih li ih dao onom strancu, da bar malo popravim stvar. Da se ne brukamo baš toliko.

Nije prošlo ni deset minuta, kad eto ti mog kuma. Dade mi one pare što sam tražio i reče: „Al nas obruka kume“!

Pognute glave vratio sam se do stranca koji me je čekao na peronu i stavih mu 100 evra u džep. Još jednom se izvinim i zamolim ga da nikome o ovome što mu se desilo na našoj autobuskoj stanici ne ispriča kad se vrati u svoju domovinu. On mi se osmehnu, potapša me po ramenu, okrete se i ode.

Dobar neki čovek.Sreća moja da sam na njega naleteo, a ne na nekog drugog. Da je na njegovom mestu bio neki ološ, obrukao bih i sebe i zemlju ! Ovako, sve je prošlo bez velikih posledica.

***

JA, KRALJ

Moja želja je da budem kralj. Pratim oglase po novinama, ali nikako da naiđem na onaj pravi: TRAŽI SE KRALJ !

Imam sve predispozicije za kralja. Nedostaje mi samo dvorska luda i dvorac. Što se tiče dvorca, to se lako da rešiti, ali dvorsku ludu je zaista teško izabrati. Konkurencija je velika, a broj radnih mesta je ograničen.

No, dobro, rešio bih i to nekako, samo da mi pruže šansu. Zamislite: JA, KRALJ ! Oko mene lude i podanici. Moji gradovi, šume i vinogradi. Moje kraljevstvo. Pored mene prelepa kraljica obučena u svilu i kadifu. Sitna deca igraju se u kraljevskom dvorištu, a ja putujem svetom i šepurim se kao paun.

Pa, ako vidite nekimalioglas u kojem se traži kralj, molim vas da mi javite. Istog momenta lično ću vas proglasiti svojom ludom !

***

KLADIONICA

Nedelja. Rano jesenje jutro obavijeno gustom maglom. Tišina. Predizborna. Za pola sata otvaraju se biračka mesta. Članovi komisije okupljeni oko biračkih kutija sanjivo trljaju oči i srču svoju prvu jutarnju kafu.

Uzeo sam ceger u ruke i krenuo na pijacu. Usput sam kupio novine i počeo da ih listam. Gledao sam fotografije i čitao naslove. Iznenada, dubok muški glas naruši tišinu koja je bila svuda oko mene.

„Komšija, komšija…“,vikao je komšija Jova i trčao prema meni. Stadoh i sačekah ga. Razmenismo pozdrave i krenusmo dalje zajedno. Komšija Jova je bio strastveni kockar. Najčešće ste ga mogli pronaći u kladionici koja se nalazila u neposrednoj blizini pijace. Znao je sve igrače i sve klubove od prve do poslednje lige. I ne samo to, nego i porodičnu situaciju većine igrača, njihove povrede, stanje klupske kase, vremenske prilike, sudije, delegate i još mnogo toga…

 „Na koga se danas kladiš komšija ? Koju ligu igraš ,“ upitah ga.

 „Na Jovanovića i Pecelja“, reče on, „prva liga…borba za opstanak“!

Iznenađeno ga pogledah. Iako sam pratio sport, mada moram priznati ne tako detaljno kao komšija Jova, za ovu dvojicu igrača nikada nisam čuo. Zbunjeno pognuh glavu i sramežljivo rekoh da na ove igrače ne bih ni dinara uložio, jer ne znam ni za koji klub igraju…

Komšija se nasmeja i objasni mi da su u pitanju političari i da su danas izbori, te da se njihova stranka bori za opstanak u prvoj ligi. Velik je koeficijent, pa vredi pokušati…Tu se i ja zagrejah za klađenje, pa se raspitah kako ko od političara stoji na listi i na koga se vredi kladiti… Jova mi sve potanko objasni i posabetova me gde i na koga vredi uložiti pare, gde se očekuje siguran dobitak !

Na kraju razgovora upitah ga kako u kladionicama stoji narod…Kladi li se ko na njega ?

„Loše stoji“,reče komšija Jova. „Narod loše stoji i na njega se niko ne kladi. A, i kako da se neko kladi na narod, kad on uopšte nije u igri“? To reče, okrete se i ode.

Otvorih ponovo novine, i to naslovnu stranu na kojoj je velikim slovima pisalo:“NAROD SE PITA“! Dugo sam gledao taj naslov, a u glavi mi je odzvanjalo ono što mi je Jova malopre rekao.

Bilo mi je žao tog novinara koji je napisao tekst na naslovnoj strani. On danas u kladionici sigurno neće dobiti ništa. Šta ćeš, ne ume čovek da se kocka, pa to ti je ! A i da ume, šta mu to treba ? Pa, nije on kockar, već novinar !

***

KRUG

Od svih geometrijskih tela naši „književnici“ najviše vole krugove. Ako mi ne verujete, pogledajte naše književno nebo i videćete da je na njemu vrlo malo zvezda, a puno krugova.

Svaki književni krug ima svog predsednika, podpredsednika, dežurnog kritičara (čitaj: hvalospevca), književne novine, književni konkurs i naravno ono bez čega se ovakav krug ne bi mogao ni zamisliti, „književnike“ odane svom krugu.

Najomiljeniji deo kruga je svakako dežurni kritičar. On za male pare piše hvalospeve o ostalim članovima te književne porodice. Naravno, da bi sve te lepe reči, koje je kritičar napisao o stvaraocima iz svog kruga, ugledale svetlo dana, neophodan je književni list.

Posebna priča su nagrade. One se dodeljuju u krug. Tako da svaki „književnik“ za svog života dobije bar jednu „vrednu“ nagradu.

E sad, jedino što nedostaje u celoj ovoj priči je krug čitalaca. Ali, pored svih ovih „književnih“ krugova, bez tog jednog , čitalačkog, se valjda može.

Jer… Kad izađu književne novine dotičnog kruga i kad ih „književnik“ uzme i pročita kritiku o svom kapitalnom delu, on istog trenutka otrči do knjižare i kupi svoju knjigu! Zatim odlazi kući i žuri da je pročita pre nego što za nju dobije neku „značajnu“ književnu nagradu. A onda će je pročitati i po drugi put, jer to ona svakako zaslužuje! Sledećeg meseca izaći će nova knjiga nekog od članova književnog kruga, novi broj književnog časopisa, nova kritika, biće dodeljena nova književna nagrada… I tako u krug !

***

PRAVDA

Noć. Tamna i hladna. Tiho je. Ispred pretposlednje kuće, negde na periferiji grada, policijska patrola u zasedi sedi i čeka.

Na dojavu nekog savesnog građanina saznali su da se u toj kući krije opasan keriminalac. U dojavi se kaže da je dotični razbojnik srednjih godina, niskog rasta, kratke crne kose. Na sebi ima pocepane farmerice, majicu sa natpisom neke naše firme, a na nogama ima obuvene dve različite patike. Pretpostavlja se da je osumnjičeni naoružan i da je spreman na sve !

Dok su sedeli i čekali u zasedi, policajci su između sebe, u najvećoj mogućoj tišini, razgovarali o vrsti zločina koji je gore pomenuti počinio. Jedni su tvrdili da je opljačkao nekoliko banaka i menjačnica. Drugi opet da on krade automobile, pa ih onda preprodaje… Najstariji policajac reče da je taj kriminalac sumanuti ubica i da je on kriv za većinu ubistava koja su se dogodila u poslednjih deset godina u njihovom kraju. Oni mlađi zastupali su tezu da je u pitanju manijak koji siluje žene i devojke po parkovima i ulazima zgrada. Pretpostavki je bilo mnogo. Iako je bilo mnogo različitih mišljenja, svi su bili složni oko jedne stvari: U pitanju je krupna riba ! Kriminalac kakav se ne hvata svaki dan.

Posle nekoliko sati čekanja, policajci u daljini ugledaše čoveka koji je odgovarao opisu opasnog kriminalca datom na poternici. Pustili su ga da im priđe bliže, a onda su svi zajedno skočili na njega.

Iznenađenog razbojnika brzo su savladali i stavili mu lisice na ruke. Na opšte čuđenje svih prisutnih policajaca, optuženi nije imao nikakvo oruđe kod sebe. U rukama je nosio samo jednu kesu i u njoj pola vekne belog hleba.

Onako krvavog i izbezumljenog ugurali su ga u policijski auto i sproveli do najbližeg zatvora. Od istražnog sudije, policajci su saznali da je uhapšeni razbojnik potencijalni ubica i veoma drzak kriminalac. Saznali su i to da je uhapšeni, juče, usred bela dana, ušao u prodavnicu, ukrao pola vekne belog hleba i zapretio prstom prodavcu da će ubiti svakoga ko mu stane na put.

Dalji tok priče znate i vi dragi čitaoci…I, eto, po ko zna koji put, pravda je opet pobedila. Još jedan opasan kriminalac završio je u zatvoru, a da svoj plen nije uspeo ni da raspakuje. Sreća naša da ima pravde !

ŽIVELA PRAVDA !!!

***

TALENAT

Juče je u četrdesettrećoj godini umro Janko Janković.

Većini od vas ovo ime i prezime ništa ne znači. Sigurno se pitate:“Ko je sad pa taj Janko Janković ? Umro, pa šta“?

Tako je reagovao i moj prijatelj Aca kad sam mu saopštio da je Janko umro.

„Kad ja nisam čuo za njega“, reče Aca, „taj mora da je bio neka totalno nebitna ličnost“!

Moram priznati da Janko Janković stvarno nije bio neka poznata ličnost, i što se toga tiče moj prijatelj Aca je bio potpuno u pravu. E, ali zašto Janko nije postao poznat, to vam sigurno nije poznato. Zato jer je bio talentovan, a takvi kod nas ne prolaze !

Janko Janković je bio novinar, i to kao što sam već rekao, veoma talentovan novinar. Mnogi su ga urednici tapšali po ramenu i govorili mu da je talentovan, ali posao mu nisu davali. Zapošljavali su isključivo netalentovane novinare, jer su se oni bolje uklapali u kolektiv.

Pošto nije mogao da pronađe posao u struci, Janko se zaposlio kao noćni čuvar. Na tom radnom mestu ostao je do smrti. Umro je čiatajući novine. Tekst jednog našeg poznatog novinara. Od toga je i umro.

***

ULICA

Kriminalac s čarapom na glavi istrčao je na ulicu. U rukama nosi dve vreće novca i pištolj. Za njim trče dva policajca. U kafeu, sto metara niže, mladić u crnoj kožnoj jakni, ošišan na nulu, puca u glavu neke poznate ličnosti. Krv na sve strane. Ubica izlazi na ulicu i trči.

U sussednoj zgradi, na trećem spratu, žena je izbola muža kuhinjskim nožem i istrčala na uluicu. U istoj toj ulici, u isto vreme, mladić od sedamnaest godina, automobilom koji je ukrao na nekom gradskom parkingu, gazi nekog klinca, izlazi iz automobila i trči.

Trči i žena srednjih godina, polugola, a za njom trči manijak, skroz go.

S druge strane ulice trči jedan gospodin, elegantno obučen, s cegerom u rukama, a ispred njega trči džeparoš s novčanikom u desnom džepu koji je prethodno ukraden gospodinu s cegerom.

Trči i jedan lokalni političar, a za njim grupa nezadovoljnih građana. Trče i dve prostitutke, u pokušaju da se sakriju od one dvojice policajaca koje smo već pomenuli na početku priče.

Malo je takvih ulica u Evropi u kojima svi trče, od policajca do prostitutke. Iz ove priče se vidi da naš narod ubrzanim koracima grabi napred. Ne preostaje mi ništa drugo sem da dam podršku ovakvim pozitivnim kretanjima u svojoj zemlji i viknem iz sveg glasa:

„Trči, Srbijo, trči !”

***

VOJNA TAJNA

Bio je to dan kao i svaki drugi. Moja desetina je izašla na bojevo gađanje.Metanepokretna. Vezana. Oči slobodne. Gledaju proleće i plaču. U njima nas nema. U njima ima samo lepote i tuge.

Svaki vojnik dobio je po jedan metak. Malo ili mnogo ?  Ne znam, jebem li ga, nije moje o tome da mislim. Moj zadatak je da pucam i pogodim metu.

Pre gađanja bio nam je strogo zabranjen razgovor sa metom. Valjda zato da meta ne bi uticala na rezultate gađanja.

Uzimam metak, stavljam ga u pušku i repetiram istu. Čekam dalje komande. Važno je samo da neko pogodi metu. A šta ako svi promašimo? Obrukaćemo se pred metom. Ma, nije bitno. Iako promašimo, sigurno ćemo dobiti drugu šansu. Pa, nije meta džabe došla s nama. Mora i ona da odigra svoju ulogu. Jedno je sigurno. Rezultate gađanja prva će saznati meta.

Metaje konačno zauzela svoje mesto. Zatvorila je oči i stajala mirno. Pala je komanda:

„Nišani !“

Zatvorio sam jedno oko, pa onda i drugo. Disao sam mirno. Prst je bio na okidaču, a moje misli ni blizu njega.

„Pali !“

Zažmurih još jače i povukoh oroz. BAM ! Otvorio sam oči.Metaje svoju ulogu obavila odlično. Ma šta odlično. Neponovljivo!

Gađanje je uspelo. Svi smo bili srećni. Okačili smo puške o rame i krenuli nazad u kasarnu. Metu smo ostavili u šumi. Zakopanu kod debelog hrasta.

Posle su se neki ljudi raspitivali za rezultate našeg gađanja. Hteli su da vide metu, ali mi im nismo dali. Pa, to je ipak naša vojna tajna.

***

ZAKON

Bilo je rano jutro. Samo što sam ušao u kancelariju pozvonio je telefon.

Dobar dan, ovde politička stranka ta i ta, traži vas gospodin taj i taj, reče prijatan ženski glas.

Nisam stigao još ni usta da otvorim, a sa druge strane žice začu se ljutit muški glas:

Alo, mene si našo da zajebavaš ! Jel znaš ti ko sam ja ? Ne znaš. E, pa ja ću ti glave doći ! E, taj sam. Ti više ne postojiš ! Tebe nema ! Gotov si… Kažeš po zakonu to ne može.Pokom zakonu ? Ejjjj ! Pa, ja sam zakon ! Ti meni da kažeš da to ne može po zakonu ?! Ma, jel znaš ti s kim ti pričaš ? Jel znaš ti ko sam ja ? Od kada se u ovoj zemlji poštuje zakon ? Niko, bre, ništa ne radi po zakonu ! Na meni si našo da primenjuješ zakon ?Ma, čoveče, ti si gotov ! Pao si ! Pazi šta ti kažem… Slušaj, sutra dolazim kod tebe, da te naučim redu i zakonu. Sve ćeš da shvatiš i naučiš. I ko je zakon i kako se zakon poštuje !

Tako se naš razgovor završio.

Uveče sam istog tog političara gledao na TV-u. Govorio je o tome da reda mora biti i da zakon mora da se poštuje, jer bez toga nema napretka i boljitka. Pokušao sam da se uživo javim u emisiju ne bih li mu postavio nekoliko pitanja, ali nisam uspeo da dobijem vezu.

Sutra on nije došao u moju kancelariju, ali je došao kurir Joca i uručio mi otkaz.

I šta ću… Napustio sam radno mesto. Zakon mora da se poštuje.

***

 ŽEĐ ZA ZNANJEM

Diplomirao sam u roku. Ni na jednom ispitu nisam pao. Prosečna ocena 9,95. Na fakultetu sam provodio i dane i noći. Učio sam po dvanaest sati dnevno. Zamalo da me proglase za studenta generacije.

Moj najbolji prijatelj završio je fakultet tek posle deset godina sa prosečnom ocenom 6,00. Niko ga nikada nije video da uči, a dane i noći provodio je sa društvom u kafani. Za to vreme dok je on „studirao“, ja sam magistrirao, zatim doktorirao, ali posao nisam mogao da nađem. Uzalud sam obijao pragove naših fabrika i preduzeća. Baš kad sam ja doktorirao, moj prijatelj je najzad diplomiraoi, naravno, to proslavio sa svojim društvom u kafani. Na toj proslavi jedan od redovnih posetilaca te birtije ponudio mu je posao u uglednoj i uspešnoj firmi, što je moj drug oberučke prihvatio.

Od tog događaja prošlo je sedam godina. Ja i dalje učim, osvajam nova znanja, ali nikako da pronađem neki posao. Bilo kakav ! Samo da mogu da platim podstanarsku kiriju i vratim dugove koje imam.

Moj drug je postao ugledni direktor.Počeo je da se bavi politikom. Pojavljuje se i na televiziji. Jedno veče sam ga gledao. Rekao je da je svako kovač svoje sreće i da samo ljudi žedni znanja imaju šta da traže u našem društvu.

Sada se i ja redovno nalivam znanjem. Ne izlazim iz kafane. Valjda će i mene neko da zapazi ! Pa, nisam ni ja za bacanje !

***

 Pišete pesme koje pevaju o našoj hrabrosti.

A odakle vam inspiracija ?

***

To što nam je okupator okrutno i svirepo radio vekovima, nama naša vlast već nekoliko decenija radi s puno ljubavi i pažnje.

***

Od kada nam ulica školuje decu, svi su nam đaci odlični.

***

Iz policije su me zvali telefonom.

U pitanju je bila anonimna telefonska anketa.

***

U bolesnom društvu policija je najčešći uzrok kostobolje.

***

Dajte, pustite glasa od sebe !

Ova tišina ubija.

***

Naši penzioneri iako nemaju para za meso, mleko, lekove…

vole svoju   državu. Ona ih hlebom hrani !

***

Kad čoveku kažeš da je slobodan, ni okovi mu ne padaju teško.

***

Oni koji nemaju šta da izgube, retko pobeđuju.

***

U našoj državi je svejedno gde se nalaziš.

Uvek si na mestu nesreće.

***

Policija ne beži od istine.

Naprotiv, ona trči za onima koji je govore !

***

Najveće patriote prežive sve ratove.

Glavni glumci nikad ne ginu.

***

Isključili smo zvono za uzbunu.

Da nas ne probudi.

***

Ne želimo da razdvojimo dobro od zla.

Nećemo da narušavamo jedinstvo našeg naroda.

***

Sudiji je svejedno koja će strana pobediti u sporu,

jer on zna da strana koja pobedi mora da časti !

***

Taj zločin treba ponoviti.

Da se nikad ne zaboravi.

***

Policajac nije imao vremena za razmišljanje,

pa je morao nešto da lupi!

***

Napravili ste oazu u sred pustinje, umesto da je napravite

na nekom lepšem mestu !

***

Ima kod nas i poštenih.

Takvih se treba najviše čuvati !

***

Psovka je najčešće korišćena politička misao kod nas.

***

Tranzicija nije gotova.

Još uvek ima zaposlenih !

***

Za zemlju u kojoj samo policija ima slobodu izražavanja,

batinanje postaje jedina umetnost.

***

Ruke su nam čiste.

Prljavi su nam unutrašnji organi.

***

Toliko sam postao hrabar da sam već počeo da se plašim za sebe !

***

Platu ne primam već pet godina.

Jedino gore od toga što može da mi se desi je da izgubim posao.

***

Najviše dodataka jelima ima u kontejneru.

***

Imali smo slavnu prošlost.

Sad živimo pod teretom slave.

***

Teško je biti paranoik.

Ima manijaka koji te stalno prate.

***

Ja, pa ja, pa opet ja !

To smo mi.

***

Svet je nepravedan prema nama.

Teraju nas da radimo, a ponižavaju nas i na druge načine !

***

Osim ubistava ovde se ništa drugo ne događa.

Ubi nas ta monotonija.

***

Čim počne da smrdi u državi, to je znak da je vladajućoj garnituri istekao rok trajanja.

***

Ima listova koji objavljuju istinu, ali njih niko ne čita.

Narod voli da čita tekstove napisane sa više mašte.

***

Imate posao, a hoćete još i platu ?!

E, zbog takvih je naša država i propala!

***

Danas je dan žalosti.

Biće to još jedan značajan datum u našoj istoriji.

***

Samo naše priče strave i užasa imaju srećan kraj.

Čim se neka revolucija u Srbiji završi,

Srbiju odmah pretvore  u Muzej revolucije !

***

Čim umrem vraćam se prirodi.

***

Brod ludaka je ponos cele planete.

Okupio je najveće umove sveta.

***

Podzemlje je temelj naše države.

***

Sudija je doneo presudu,

ali ni ja nisam došao u sudnicu praznih ruku !

***

Za vreme prethodnog režima mnogi ljudi su ubijeni.

Novo vreme traži nove ljude.

***

Bogati  sami sebi mogu da plate pogreb.

Siromašne građane sahraniće država.

***

Dan žalosti je u potpunosti uspeo.

U istom raspoloženju dočekali smo i sledećih nekoliko godina.

***

Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom:

Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici !

***

Ukoliko narod uskoro ne izađe na ulice,

policija će morati da bije po kućama.

***

Treba čitati samo režimske novine.

Tu sve lepo piše.

***

Mislio sam da je on loš čovek kada mi je ubio oca i majku,

a onda me je on častio pivom i tako smo postali najbolji prijatelji…

***

Vlast krade, ali pušta i druge da kradu, a to je pošteno !

***

Bila je to najtužnija sahrana koju sam video.

I pokojnik je plakao.

***

Taj političar je potpuno nesposoban.

On ni samobistvo nije umeo sam da izvede.

***

Hoćeš sa mnom u rat ?

Imam dve pozivnice za večeras.

***

Ne kradeš ? Ne lažeš ? Ne ubijaš ?

I još se čudiš što ne možeš da pronađeš posao !

***

Demonstranti su izašli na ulicu i time napravili saobraćajni prekršaj

koji će neko od njih morati da plati glavom.

***

Posao atentatora je veoma zanimljiv.

On uvek radi sa poznatim ličnostima.

***

Pre smo ćutali zato što smo morali,

a sada slobodno možemo da ćutimo.

***

Nijedno političko ubistvo nije razjašnjeno.

To je zato što policiju ne interesuje politika.

***

Kada političarima otkažu moždane funkcije,

država se nađe u kritičnom stanju.

***

Dokle smo stigli s tranzicijom ?

Skoro da smo gotovi !

***

Obratio bih se otadžbini, ali ne znam gde da je nađem.

Nigde je nema.

***

Nepotrebne su tolike čitulje.

Dovoljna je i jedna.

***

Profesionalni ubica nije mogao da mi poštedi život.

Morao je da brani čast svoje profesije.

***

Da taj pisac juče nije ubijen, danas bismo imali

jedan spomenik kulture manje !

***

Da biste opoziciji uzeli reč, morate joj nešto i dati.

Stan, kola…

***

Kontejner je idealan za organizovanje žurki.

To je mesto na kojem se okupljaju sve generacije.

***

Šta radimo ?

Ništa.

***

Žao mi je kriminalaca.

Ubi ih ta žestoka konkurencija !

***

Naša država je težak invalid.

Nedostaje joj ruka pravde.

***

Obećali su nam da ćemo živeti bolje, ali to nije imalo nikakvog efekta.   Nas više ništa ne može da uplaši !

***

Skočili smo u ambis.

Sada čekamo da vidimo šta će nam se dogoditi.

***

Na mestu gde je za vreme rata srušena crkva, ove godine podignuti

su javni WC i parking, čime je sam čin rušenja u potpunosti opravdan,

jer su sada na toj lokaciji napravljeni objekti šire namene,

a koristi ih i veći broj građana.

***

Privredna mreža Srbije je velika i čvrsta.

Napravljena je od lanaca šverca.

***

Snimali smo ratne zločine na video trake.

Da buduće generacije vide kako se to radi !

***

Možda će pravda jednog dana stvarno pobediti,

ali to sigurno neće biti ovih dana…

***

Ima i poštenih političara.

Radi njihove sigurnosti nećemo otkrivati njihova imena.

***

Naša govna lepo mirišu.

***

Izvinite, a za kada je zakazan let vašeg automobila ?

***

Ne želim da pomognem davljeniku.

Nek nauči da pliva !

***

Ne može manja budala da naređuje većoj.

Hijerarhija mora da se poštuje.

***

Ima gradova u kojima naš narod lepo živi.

Čikago, Stokholm, Otava…

***

U Srbiji ima sve više mrtvih straža.

***

Da li umemo da se radujemo ?

Ne znam, nismo još probali.

***

Upao sam u loše društvo.

Sve neki pošteni ljudi…

***

Davanje i primanje mita je osnovno pravo i obaveza

svakog poštenog Srbina.

***

Videli smo svetlo na kraju tunela.

Sačekaćemo malo, pa čim se ugasi, idemo dalje !

***

Srbi nikako da naprave dobru vladu.

Sirovina je tu, ali ipak nešto fali…

***

Raščistili bismo mi sa prošlošću,

ali nam nedostaje sredstvo za skidanje krvavih fleka.

***

Pozivni znak za Srbiju je 92.

***

Zašto bi naši kriminalci išli da kradu i ubijaju po belom svetu ?!

Imaju oni valjda svoju zemlju !

***

Kad si na vlasti moraš mnogo da lažeš,

inače ti narod neće ništa verovati !

***

Vlada ima plan kako i kuda dalje, ali ga ne iznosi u javnost.

Čuva ga za kraj.

***

Juče sam se upisao na fakultet, a danas sam diplomirao.

Nisam hteo da odugovlačim.

***

Policija više ne mora da upotrebljava suzavac.

Narod plače i bez njega.

***

Današnji dan je bio bogat događajima iz kulture.

Ubijena su dva pisca i tri novinara.

***

Spalili ste pola kuća u tom selu, a i dalje ste nervozni ?!

Ako vas to smiruje, zapalite još jednu !

***

Ispisao je nekoliko stranica naše istorije krvlju.

Prepoznao sam ga po rukopisu.

***

Pametni i pošteni građani odlaze iz zemlje.

Takvi nam ni ne trebaju !

***

Boraca za pravdu sve je manje.

Oni prosto umiru od želje da je vide !

***

Posla za satiričare uvek ima, ali je slabo plaćen.

***

Požar smo stavili pod kontrolu još pre nego što je i izbio.

***

Mnoga ubistva godinama nisu razjašnjena, ali ne razumem što se vi zbog toga bunite, kad se žrtve ne bune ?!

***

Rat je gotov.

Deco, igrajte se sada nečeg drugog.

***

Do istine je teško doći.

Ona je duboko u nama.

***

Kad čovek izgubi i poslednjeg neprijatelja, ostaće sam na svetu.

***

Da mu nisu dali Orden za hrabrost,

ostao bi u narodu upamćen kao kukavica.

***

Nedaj se sirotinjo !

Nisi ni ti od juče !

***

Mi ubijamo samo poznate ličnosti.

Radi lakše identifikacije.

***

Našao sam leš na kućnom pragu.

Znam ko je u pitanju. Ne znam samo ko mi ga šalje.

***

Taj novinar piše samo istinu.

Da mi je znati samo ko plaća tu budalu ?!

***

Političari moraju da lažu.

Nisu oni plaćeni da plaše narod surovom istinom.

***

Nikad ne znaš kad će policija da tuče, a kad neće.

Nema tu pravila.

***

Narod bi izašao na ulicu, ali neće da se pravi važan.

***

Umro sam u snu.

Sanjao sam slobodu.

***

Neraskidiva veza

Posted: maj 2, 2011 in Neraskidiva veza

aforizmi, „NEVKOŠ“, Novi Sad (2003)

 .

Između psa i gazde postoji neraskidiva veza.

Lanac.

***

Ostao sam u Srbiji iz patriotskih razloga.

Nisam imao kud!

***

Ja i žena od oružja nemamo ništa, ali za decu mora da bude!

***

Od kada sam umro, sve više ličim na pokojnog oca.

***

Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!

***

Pesnici koji pevaju o slobodi, to su najmaštovitiji stvaraoci.

***

Janičari su bili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu,

ali su svoj posao obavljali kod svoje kuće.

***

Dosta je bilo bratoubilačkih ratova!

Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini!

***

Ja Srbiju nedam nizašta na svetu!

Srbin iz Kanade

***

Posao dželata nije lak.

Krvav je to posao.

***

Da bi neko bio obešen, nisu potrebni dokazi.

Potrebna su vešala.

***

Oni neće da ratuju s nama, ali valjda se i mi nešto pitamo!

***

Jame su najdublji trag u srpskoj istoriji.

***

Krive su i žrtve.

Da nije bilo njih, od masakra ne bi bilo ništa!

***

Svi svedoci zločina su nam pričali samo ružne stvari.

Nijedan da nam ispriča nešto lepo…

***

Borba je bila neravnopravna.

Mi protiv njih.

***

Ludaci su nesposobni za vojsku, ali su sposobni za rat!

***

Moj sin je dao život za otadžbinu, ali se i otadžbina meni odužila.

Pomogla mi je da sahranim sina.

***

Šta ima lepše nego dati život za otadžbinu?

Kod nas ništa!

***

Poslao sam ženu na pijacu, a decu u rat.

Hoću, bre, na miru da pročitam novine!

***

Dosta smo, bre, pevali te patriotske pesme!

Ajmo sada neku našu!

***

Odustali smo od razmene zarobljenika, jer mi naše ljude ne bismo menjali nizašta na svetu!

***

Poslali smo decu u smrt.

Da nauče šta je život…

***

Kada su videli koliko taj ratni zločinac voli svoju otadžbinu, mnogi su se rasplakali.

***

Odveli smo zarobljenu grupu porodilja u minsko polje

da bismo demantovali glasine da tamo ništa više ne rađa!

***

Prošlo je toliko ratova, a vi još nikoga niste ubili?!

Kakav ste vi to čovek?

***

Mi u šumi.

Ima li išta prirodnije od toga?

***

Vaše je samo da date život za otadžbinu.

Sve ostalo je naša briga!

***

U našoj četi bilo je i nekoliko starijih boraca,

ali se pri ulasku u prvo neprijateljsko selo ispostavilo da i oni vole sve što vole mladi!

***

Čim date život za otadžbinu, možete da idete kući!

***

Borci koji imaju hrabrosti da uđu u minsko polje odskaču od ostalih!

***

Stiglo je naređenje da razmenimo mrtve, pa nisam imao kud.

Morao sam da pobijem sve zarobljenike.

***

Za vreme rata bilo je mnogo zverstava, ali ne treba nikog osuđivati zbog toga. Šuma je to!

***

Rat je prvi znak normalizacije odnosa između dve zavađene zemlje.

***

Naši borci pisali su parole po zidovima spaljenih kuća.

Da ljudi kad se vrate na svoja ognjišta imaju šta da čitaju!

***

Za vreme bombardovanja ulice našeg grada bile su potpuno prazne.

Mora biti da je igrana neka značajna utakmica!

***

Sirotinja misli samo na jednu stvar, ali ne na tu na koju vi mislite!

***

Štrajk glađu prekidali smo za vreme doručka, ručka i večere.

Da bi duže trajao.

***

Mačka je prvo otvorila kavez, a posle je pojela ptičicu.

Pa, i oslobodioci moraju nešto da jedu!

***

Sećam se šta sam poslednji put jeo.

Kao da je juče bilo…

***

Probudi se Srbijo!

Gde ti je mladost?

***

On potiče iz dobre porodice.

Zna se ko su mu i otac i majka.

***

Ne mogu glave tek tako da lete!

Mora da postoji neki red letenja!

***

Ima onih koji žive od stare slave.

Samo oni su već odavno mrtvi.

***

Mladost brzo prođe.

Dok lupiš glavom o zid.

***

Prodajem frižider star deset godina.

Nekorišćen!

***

Samo smešan narod može da ima ovako tužnu istoriju…

***

Narod možeš prevariti jednom, pa još jednom, pa još jednom…

I nikad više!

***

Ja sam jako fotogeničan.

Samo se to na slikama ne vidi!

***

Pa, šta ako smo srušili sve njihove crkve u tom kraju?!

Eno im naše, pa neka se mole!

***

Otadžbina zove!

Neka se neko javi…

***

Za prolivanje krvi uvek ima dovoljno.

***

Penzioneri će uskoro poleteti od sreće!

Najsrećniji su već počeli da skaču kroz prozor!

***

Kad popijem duplo bolje vidim!

***

Tukli su me u policiji iako sam nevin.

Tada sam uvideo koliko nepravda može da boli!

***

Već dugo se bavim kriminalom, ali još nikada nisam došao u sukob sa zakonom.

***

Drakula je živi dokaz da i u kovčegu može grofovski da se živi.

***

Molim sve one koji su mi se uvukli u dupe, da ne jedu govna!

***

Naš narod je večita žrtva.

On ili gine za otadžbinu ili živi za nju.

***

Teško da će pobediti istina.

Mi ne volimo da gubimo.

***

Pustili su me sa psihijatrije.

Da ludujem malo!

***

U mojoj jedinici bilo je mnogo ratnih zločinaca.

Četa mala, ali odabrana!

***

Nije bilo ratnih zarobljenika.

Ustvari, bilo ih je, pa ih nije bilo…

***

Naša država je da se upišaš od smeha i usereš od straha!

***

Optuženi nije kriv, a bolje bi mu bilo da jeste.

***

On stalno traži pravdu.

Šta mu to treba?

***

Kada sam pošao da kupim nove gaće, one stare su počele da mi se uvlače u dupe!

***

Jesam vam iza leđa govorio da ste govno, ali vam u lice to nikada nisam rekao.

To je zato što vas poštujem!

***

Nama intelektualci i drugi slabići ne trebaju!

Mi hoćemo jaku državu.

***

Kada je jedan čovek zakon, mnogi bi želeli da naprave rupu u zakonu!

***

Naš brod je potonuo, ali nema veze.

Napravićemo mi još jedan, isti takav!

***

Poginule smo stavili u limene sanduke.

To su naše oklopne jedinice.

***

Goli otok – to je komunizam s pogledom na more!

***

Nisam dobio posao na televiziji.

Zbog smetnji na vezama.

***

Bokseri su ograđeni ringom.

Da ne bi došlo do proširenja sukoba.

***

Dragi novinari, dođite da preuveličate našu malu svečanost…

***

On piše kao Šekspir.

Desnom rukom.

***

Sabrali smo dva i dva, i rezultati nisu izostali!

***

Lažu oni koji kažu da je naš brod potonuo.

Ako pročitate naš brodski dnevnik, videćete da to nije istina!

***

Žrtva svoju ulogu može da odigra i vezanih očiju!

***

Od kada gledam informativni program naše televizije, ja znam da ništa ne znam!

***

Da nije bilo ratnih profitera ispalo bi da smo džabe ratovali!

***

Sine, vidiš kako mrak sve jede…

Zato je i porastao tako veliki!

***

Seli smo da razgovaramo o miru, a onda je i nama i njima stiglo pojačanje…

***

Ako ne gledate tv dnevnik, vi ni ne znate koliko ste srećni!

***

Svedok je opravdano odsutan.

Na plaćenom je odsustvu.

***

Ako iz informativnog razgovora niste izvukli nikakve zaključke, ne očajavajte. Dođite nam opet!

***

Poltroni u bolji život ulaze na zadnja vrata.

***

Ma, kakvi slavni preci!

Oni su za nas mrtvi!

***

Za tišinu koju čujete, zahvalite ozvučenju.

***

Komšijinu kuću polio sam benzinom ne bih li ga zaplašio.

I upalilo je!

***

Srbi su uravnotežen narod.

Raduju se tuđoj nesreći pođednako kao i svojoj.

***

Kopamo rovove.

Stvaramo nove veze među ljudima.

***

To je ptica selica.

Stalno menja kaveze.

***

Radiš?

Koga?

***

Izgubili smo kompas.

Sad bar znamo zašto lutamo.

***

Možda ja i jesam đubre, al nisam za bacanje!

***

Svim ženama sa kojim sam plesao ostao sam u bolnoj uspomeni.

***

Svet je pun terorista.

U svakoj kući bar po jedan!

***

Lopovi me često posećuju, al još nijednog nisam upoznao.

Uvek dolaze kad me nema kod kuće.

***

Od kad su me zgazili, ja sam im na tragu.

***

Baba – roga je idealna za plašenje dece.

Ona je kao izmišljena za to!

***

Razišli smo se sa braćom.

Svi smo plakali.

***

U robovlasničko doba bič je bio pokretačka snaga društva.

***

Revolucija jede svoju decu, ali samo nevaljalu!

***

Sudario sam se sa istinom.

Istraga je u toku.

***

Nova vlast se razlikuje od stare.

Ne znam po čemu, ali se razlikuje!

***

Moj petnaestogodišnji sin jeste plaćeni ubica,

ali za razliku od svojih vršnjaka, on sam zarađuje za život!

***

Niko ne vidi da ovaj put kojim smo krenuli vodi čovečanstvo u propast,

mada to može da vidi svako normalan…

***

Moj deda je bio heroj i od njega mi je ostala ova kubura.Komšijin  deda je bio kukavica, pa on nema kuburu, ali zato ima sve  ostalo…

***

Da bi neko priznao da vas je uvalio u govna, neophodno je da ga pritisnete dokazima!

***

Ne plašim se ja za Kosovo.

Čuvaju ga Šiptari bolje nego mi!

***

Zgaženih nema mnogo.

Ima ih samo u tragovima.

***

Treba hapsiti isključivo nevine.

Da se kriminal ne bi dalje širio.

***

Nigde na svetu nema toliko pozitivnih likov i toliko negativnih pojava kao kod nas…

***

Pa, šta ako smo prodali kolevku srpstva?!

Napravićemo novu!

***

Srušio sam komšiji kuću, ali mu ženu nisam dirao.

Na njoj kuća leži!

***

Oni su celu utakmicu igrali punom snagom, ali imali smo i mi svojih pet minuta!

Ubica je prvo napio žrtvu, a onda je ubio.

Sad je mrtva – pijana !

***

Ne pišem on dobro.

Piše opasno dobro !

***

Imam neophodnu tišinu za pisanje aforizama.

Svi oko mene ćute.

***

Viski je u čaši imao leden doček.

***

Srbi sa Kosova treba da se vrate u svoje domove.

Njih tamo sigurno neko čeka!

***

Tek kada sam počeo da pljujem krv, shvatio sam da je islednik bio u pravu kada je rekao da će on sigurno nešto izvući iz mene!

***

To nije bila pljačka.

To je naša vojska raščišćavala ruševine.

***

Ja sam gazda u kući!

Žena je tako odlučila.

***

Policija je dugo trčala za demonstrantima, a kada ih je stigla, umela je to i da proslavi!

***

Ne može narod tek tako da ubija.

Mora biti motivisan!

***

Od belih miševa alkoholičar nema nikog bližeg.

***

Nisam mu rekao da je govno.

Plašio sam se da ne protumači to pogrešno!

***

Pronalazak dinamita napravio je pravi BUM!

***

Grupu koja se odvojila od nas koji idemo prema provaliji treba odmah vratiti na pravi put!

***

Svi su znali da je optuženi nevin, ali su samo njih dvojica to i potvrdili. Tako smo otkrili saučesnike…

***

Rat je završen bez pobednika.

Podelom plena.

***

Sitni lopovi nikada ne mogu da dođu na vlast.

Narod voli samo uspešne ljude!

***

Čovečiji mozak je mali i primitivan.

Mnogi su ga već izbacili iz upotrebe.

***

Ako želite da pričamo o politici, dođite u policiju.

Naša vrata su vam uvek otvorena!

***

Nije tačno da se vrtimo u krug.

Mi se samo krećemo u smeru kazaljke na satu.