Arhiva za april, 2011

Sizife Srbine

Posted: april 28, 2011 in Sizife Srbine

aforizmi  „Gutenbergova galaksija“, Beograd (1999)

.

Nije nam prvi put da učestvujemo u bratoublačkom ratu. Mi smo stara srpska porodica.

Neću da razgovaram sa vama o politici. Niste moja kategorija.

Domovino, izvini. Našao sam drugu.

Vi ste opozicija ?! Ko bi rekao ?!

Nema više staljinističkih čistki. Druga su vremena, drugi su ljudi…

Optuženi se branio sa slobode. Sve dok je imao municije…

Potonuo sam na dno. Povuklo me društvo.

Prve batine sam dobio od oca. To je bio moj prvi sukob sa komunistima.

Pre skoka u provaliju vođa nam je rekao da hrabre sreća prati!

Prođe život dok kažeš: „Dole vođa“!

Vođa je shvatio gde je Sizif pogrešio. On je kamen gurao uzbrdo.

Dobro je samo onima koji vođinu sliku drže u porodičnom albumu.

Čim vođi bude bolje, biće i nama!

Pokazao bih ja vođi koliko ga volim, ali ne smem da mu priđem!

Vođa je bio pravu kada nije hteo da ode sa nama u rat. I nismo se bogzna kako proveli!

Vođa je naše blago, ali Srbija će krenuti napred tek kada bude imala kovčeg s blagom!

Srbija je medicinski fenomen. Vođa je bolestan, a nama nije dobro!

Prema pravopisu vođino ime ne ispisuje u celosti velikim slovima, ali ne greše ni oni koji ga tako pišu, jer pišu kao što govore!

Vođa se ne uzbuđuje što mu niko živ ništa ne veruje, jer on zna da je takvih u Srbiji sve manje!

Naš vođa je najbolji! To je sve što znam o njemu…

Život je lutrija. Ovoga puta vođa je imao sreće, svima ostalima više sreće želimo sledeći put!

Vođa je rešio da nam da celog sebe. Od nekog dela tela je morao da počne!

Ima kod nas i poštenih. U svakom žitu ima i kukolja!

Što više znaš, manje pitaš.

Nekada sam voleo alkohol. Sada pijem da ga zaboravim.

Poginuo je herojskom smrću. Niko ne zna kako.

Među žrtvama rata najviše je mladih. Oni su u tim godinama kada najviše mogu da pruže!

Davljenik ne pije vodu, ali ovoga puta nije mogao da odbije.

Poginuo je nesrećnim slučajem. Vreme i mesto pogibije biće određeni naknadno.

Imamo bombi na bacanje!

Moje učešće u ratu bilo je potpuno bezuspešno. Ostao sam živ i nikog nisam ubio!

Ma, kakva ljubav prema domovini! Ko još u ratu ima vremena za ljubav!?

Zar je izbeglicama bolje da beže po kiši i po vetru iz kuća koje gore, nego da sede u svojim toplim domovima?!

Mi smo protivnik kakav se samo poželeti može!  A dovoljno je samo da poželite…

Idem u rat. Zbogom oče, zbogom majko, zbogom pameti!

Lako je otadžbini. Njoj odgovaraju sve krvne grupe.

Na zahtev mnogobrojnih gledalaca CNN, bombardovanje Srbije je nastavljeno… Do novih žrtava, živeli!

Mi nismo učestvovali u ratu. Ja u stvari uopšte ne znam šta smo mi tamo i tražili!?

Krenuo sam u juriš i evo već treći dan ni na koga da naletim!

U našoj zemlji za sve mlade ima mesta. Jedne smo sahranili, druge gurnuli u rov!

Razgovarao bih ja sam sa sobom, ali ne volim da pričam sa nepoznatima!

U monarhijama je vlast nasledna bolest.

Beba je sve manje, ali to nije razlog da se u Srbiji ne čuje plač!

Nismo otvorili vrata.

Kako, bre, da uvedemo demokratiju u ovakav nered?!

Preostala nam je još samo sirotinjska zabava ili narodski rečeno:“Jebite se braćo“!

Ako ne pretučem slabijeg od sebe, koga ću onda?

Pijan sam od sreće! Rakijo, srećo moja!

Odlično izgledate! A koliko vam je još ostalo?

Skinite suvišan kilogram! Rešite se mozga!

I kokoška ima mozak, ali je većini poznata samo po batacima!

Na pecanje sam poneo udicu i dinamit, pa šta upali! Radujte se, da biste bili srećni!

Dao bih i ja život za Srbiju. Ne znam samo kome da se obratim.

Četnik bi danas za prelazak u partizane dobio: pare, stan, kola i aparat za brijanje!

Posle ratnih operacija rane ostaju otvorene.

To je jedan od naših najboljih aforističara.  Pročitaću vam odlomak iz jednog njegovog aforizma…

Nije tačno da o pokojnom piscu ništa ne znamo. Znamo da je umro.

Vi moje aforizme shvatate suviše ozbiljno… Dajte, nasmejte se malo!

Nije tačno da ono što pišem niko ne čita. Čitam ja!

Gledao sam u parku čoveka kako čita knjigu. Ja sam u tom trenutku bio čitalačka publika…

Veliki sam poštovalac knjige! Kod mene u kući ne sme niko ni prstom da je dotakne!

Pisci odani režimu… To su dobri pisci!

Drug Tito je voleo lov, žene i putovanja, a mi smo voleli druga Tita!

On je jedan od naših najboljih satiričara.  U svojim aforizmima pominje sve: i reke, i ptice, i brda, i doline…

Vi ste pisac ? A kome pišete?!

Kod nas u državi je jako veselo. Pije se, peva se, puca se…

Moj papagaj je stalno izvikivao neprijateljske parole. Morao sam da ubijem izdajnika.

Sizif je pravi primer dokle čovek može da dogura poštenim radom.

Šetnja poboljšava rad srca, a utiče i na rad drugih organa…

Glasova ima više nego birača.  Naši izbori uvek daju više!

Prekinite sa brojanjem glasova! Pokvarićete pobedničko slavlje vladajuće stranke!

Glasački listići se broje noću. Dok pošten svet spava.

Proverite svoj patriotizam! Rešite test iz naših novina.

Na ulice našeg grada danas je izašlo 86 tenkova, što će svakako umnogome pomoći da građani brže stignu do svojih kuća!

Tek na ivici provalije uvideo sam da i mene ima ko da gura! Ima i iza mene ko da stane. Nisam ja poslednja budala na ovom svetu!

Šta, bre, hoće ti intelektualci?! Uvek se oni prave pametniji od ostalih!

Sizife, Srbine!

Jebao sam ježa! To je bilo moje prvo seksualno iskustvo.

Začu se glas siromašnog naroda:“Vođo, ti si nam sve što imamo“!

U početku sam bio neprimetan, a onda sam se rodio.

U policiji sam osetio bolove u leđima. To su prvi simptomi bolesti unutrašnjih organa!

Žena je popila batine od muža. To se kod nas zove – ljubavni napitak!

Po dedi sam pravoslavac. Po ocu komunista.

Skinite obešenog! Dosta mu je za danas.

Gledanje tv dnevnika je gubljenje vremena. Treba odmah otići u rat!

Nas i komunista deset miliona, a da nije njih, bilo bi nas i više!

Naša kola idu samo nizbrdo. U pitanju je stari model!

Pomozite sirotinji! Kupite sebi nešto.

Nisam zainteresovan da idem u rat, ali hvala na pozivu!

Pobedio sam. Tražim revanš!

Neprijatelj je preplašen! Video je šta radimo sami sebi…

Molimo svedoke zločina da se raziđu. Nisu najavili nikakav skup.

Bio sam u policiji i popio batine. Kuća časti!

Tek u policijskoj stanici uvideo sam da i nama demonstrantima ima ko da se obraduje!

Policija je imala loš dan, a onda je pala noć…

Naša policija nema sprave za mučenje. U pitanju je ručni rad!

Zašto ćutimo? Zato. Zašto nemamo šta da jedemo? Zato. Kod nas svako zašto, ima svoje zato!

Sa demonstracija se nisam odmah vratio kući. Zvali su me u policiju, a to se ne odbija!

Nevin sam, ali u želji da pomognem našoj policiji, sve sam priznao!

Policija se obračunava sa negativnim pojavama u našem društvu. Ovoga puta to je bio narod!

Aplaudiram na javnim skupovima. Naplaćujem samo ruke!

Tamo gde svi ćute, najteže je doći do reči!

Nije lako postati velika budala.  Samo 5% je talenat, a sve ostalo je rad!

Rat je za nas kulturni događaj, jer mi ginemo s pesmom na usnama!

Da proverimo da li je naš reporter u mogućnosti da se uživo javi sa ratišta…

Žrtve rata nikada nećemo zaboraviti. Setićemo ih se uvek kada vidimo vođinu sliku.

Demonstranti su zadobili lakše telesne povrede, od kojih su i umrli na putu za bolnicu…

Kada državom vlada bog i batina, narod mora da moli Boga da ne dobije batine!

Dok ne stigne demokratija, izađite i prošetajte!

U policiji osim batina nije bilo ništa drugo da se popije, ali ipak ostao sam do kasno u noć…

Prema uhapšenim demonstrantima, koji su u zatvoru štrajkovali glađu, policija se odnosila kao prema svojoj deci. Tukla ih je, jer neće da jedu!

Koncetracioni logor je žičani instrument okupacione vlasti.

Vođa se zagledao u ponor. Gde on okom, mi tu skokom!

To nas vođa gazi. Poznajem ga po koraku!

Najsmeliji opozicioni lider je vođu pitao da li sme da ide da piša, a kada je vođa rekao da ne može, jer mu je on hitno potreban, veliki opozicionar se upišao od sreće!

Platio bih i ja glavom, ali samo ako može na odloženo plaćanje…

Prosjak je uzeo mapu grada u svoje ruke. Traži bolje radno mesto.

Sirotinje je mnogo. Prosvetni radnici su školski primer.

Ja sam pošten čovek. Ne sećam se kad sam poslednji put nešto ukrao!

Mogu te žene o meni da pričaju šta hoće, reče homoseksualac. Ne jebem ja to!

Mnogi naši građani su umrli od gladi, ali nas to ne uznemirava, jer mi znamo da se od nečega mora umreti!

Na izborima nema fer-pleja! Ne treba mešati sport i politiku!

Od kada sam izašao iz policijske stanice, ne samo da sam zavoleo komuniste, nego sam počeo i da pišam crveno!

Advertisements

Izgužvane misli

Posted: april 28, 2011 in Izgužvane Misli

aforizmi „Čigoja štampa“ (1997)

.

Lekaru obavezno ponesite poklon. Ne zaboravite: „Vaše zdravlje je u vašim rukama“!

Čitav život se svodi na šest minuta. Na tvojih pet i na minut ćutanja.

Oni u rovu ne znaju odakle vetar duva.

Podignite glave u vis! Tonemo sve dublje.

Većinom smo neznani junaci, a imamo i poznatih ličnosti.

Niste primljeni na posao, jer ste previše pametni. Više sreće sledeći put!

Imamo mnogo ratnih veterana. Nije zapostavljen rad ni sa mlađim kategorijama.

Komšiji je žena trudna. Svi se radujemo!

Sva vrata su mu otvorena. Predstoji mu sjajna lopovska karijera.

Bilo je nezaboravno! Podsetite me…

Naši očevi su heroji socijalističkog rada. Žrtve su bile nepoznate.

Tražio je minut pažnje, a oni su mu pažnju odali minutom ćutanja.

Računajući i neprijatelja, ovde smo svi naši!

Za državu u kojoj vlada mrak, zalazak Sunca je istorijski dogadjaj.

Pronadjen je razum. Sad ga ispituju…

Došlo je do borbe mišljenja. Bila je to borba prsa u prsa.

Okrenuli su nam ledja, a sve oči su uprte u nas!

Neću reći ništa, a mnogi će se prepoznati…

Džabe mi je što volim da jedem. Od ljubavi se ne živi.

Pobednik je poznat. Traži se poraženi.

Sudija mi nije pokazao put u svlačionicu. Zna on da sam ja na domaćem terenu!

Prvi smo protivniku čestitali na pobedi. Pre nego što je utakmica i počela.

Pored toliko istorijskih rana, budućnost će nam biti krvava !

Bila je lepa, dobra i pametna, sve dok se nisam njome oženio!

Imam odličan horoskop. Sa svima se slažem!

Toliki živi spomenici, a vi tvrdite da nema slobode stvaralaštva?!

U našoj kući tv dnevnik pratimo u najvećoj tišini. Isključen je i ton.

I naš grad se uključio u trku za najlepše uredjenu sredinu. Građani još uvek nisu…

Nigde čoveka! Zar su nas toliko vratili u prošlost?

Partizani su se krvavo svetili Nemcima. Za svakih sto ubijenih Srba za jednog Nemca, ubijali su još jednog Nemca!

Ne dižite glave! Stvari su krenule naopako…

Novi oblik hiromantije: dok te gaze – gledaš im u tabane!

Svaki novi poraz objašnjavaju kao trijumf demokratije.

Žmuri, i gledaj svoja posla…

Ne znam kako da postanem besmrtan. Umreću zbog čistog neznanja!

Iz minuta u minut ponavlja se minut ćutanja.

Nisu učtivi. Nikako da nas upoznaju sa istinom.

Zavedeni su, ali im se ne zna broj.

Naš narod je fino vaspitan. Ćuti, jer niko ga ništa i ne pita!

Nama pobedničko postolje nije potrebno. Ko je prvak, popne nam se na glavu!

Danas se ženim. Sutra ne znam šta ću!

Kruže priče da se vrtimo u krug.

Odlaze najbolji. Dolazi naše vreme!

Žrtva se nije branila. Svesna je svoje uloge.

Put je čist. Nema tragova kočenja.

Godinama izvozimo pamet. Još malo, pa nestalo!

Jugoslavija je prvo bila velika, pa mala. To je zato što nije bila dobra!

Ogradio se od svojih misli. One su s jedne, a on sa druge strane političke scene.

Sit je svega. Zato i pije.

Dok ne kleknete, oni što puze nisu vam ni do kolena!

Isključite televizor i dobićete bolju sliku!

Ja sam čovek budućnosti. Gde god pitam za posao, kažu:“Dodji sutra“!

Nemamo nikog bližeg od neprijatelja!

Policija ne bije narod uzalud. Budi u njemu ljubav prema vladajućoj stranci!

Od kada me ne jašu, osećam se zapostavljenim. Eto, kakav sam ja konj!

Pokušali su da mu presade mozak, ali ga je organizam odbacio kao strano telo!

Pozivamo duha da se vrati u bocu. Biće mu zagarantovana sloboda kretanja.

Mnogima treba objasniti da mozak nije za jednokratnu upotrebu.

Jedni nas koče, drugi guraju u propast. Imamo podršku sa svih strana!

U našoj državi najviše ima policajaca i pevača, ili srpski rečeno: „Udri brigu na veselje“!

Oduvek je pripadao vladajućoj stranci, ma kako se ona zvala!

Godinama smo ćutali. Čuvali smo partizansku tajnu!

Imamo naš put. Vodi na sve strane…

Nekima je lepo, nekima ne…ali to nije stvar ukusa!

Nije vreme za velike reči. I dalje je na ceni klimanje glavom.

Misleći na neprijatelja zapucali smo pogrešnim putem!

Pojedinci pokušavaju da imitiraju glas naroda.

Braneći svoju slobodu išli smo sve dalje i dalje…

Narod toliko voli državu da odumire umesto nje.

Nema više starih komunista. Na mladima svet ostaje!

Druga su vremena, drugi su ljudi, ali je izgleda opet treća sreća!

Tamo gde vlada mrak, teško je predstaviti se u najboljem svetlu…

Sva slava socijalizma pripada radnom čoveku. Slava mu.

Sad sam se setio! Ničega se ne sećam! I u gluvo doba mnogi zidovi imaju uši.

Na slici jednog vremena ima mnogo autorskih potpisa.